Било је касно увече када се камион са готовином зауставио испред луксузне робне куће на Можајском аутопуту у Москви. Остављајући два партнера у камиону, трећи члан тима за транспорт новца је ушао у продавницу да узме готовину која се тамо накупила током дана. Није ни слутио да му је остало само неколико минута живота.
Робна кућа „Молодјожни“ била је привлачно место за многе купце у совјетској престоници. Понекад је нудила робу која је била дефицитарна у СССР-у. Није изненађујуће што је до краја радног дана имала хрпу пазара.
Вече 14. новембра 1986. није било изузетак. Благајници су прикупили преко 330.000 рубаља, што је позамашна сума с обзиром на то да је просечна месечна плата у СССР-у у то време варирала од 180 до 250 рубаља. Посао службеника за транспорт новца је био да прикупе пазар на крају дана.
У 21:10, камион са готовином зауставио се испред главног улаза продавнице. Два сарадника су остала у возилу, док је трећи, Новиков, ушао унутра. Много је људи улазило и излазило из продавнице, тако да нико није обраћао пажњу на човека у милицијској униформи са актовком у рукама који је стајао крај улазних врата. Чувари нису били забринути ни због човека у цивилу који некога чека у близини улазних врата продавнице, нити због официра војске са гломазном торбом у рукама.
Неколико минута касније, Новиков је изашао из продавнице са новцем. Пришао је камиону са готовином и отворио врата. Управо у овом тренутку погодио га је метак.
На улици је избила жестока пуцњава. Пљачкаши у униформама су отворили ватру на чуваре, убивши их све. Човек у цивилу са торбом остао је да стоји у месту, двоумећи се да ли треба да се држи своје улоге коју има у пљачки.
Службеница милиције која у тренутку није била на дужности, Вера Алфимова, а затекла се у близини када је почела пуцњава, појурила је ка разбојницима. Један од њих ју је убио са четири метка.
Пуцњава је нагло престала и уследила је тишина. Нападачи су зграбили новац и кренули пешке.
Игор Книгин и Валериј Финејев су утрчали у унутрашње двориште оближње зграде где их је други завереник – Константин Голубков – чекао у аутомобилу.
Човек у цивилу који је стајао близу улаза са торбом био је четврти разбојник, Јевгениј Субачов. Његов је задатак био да баци неколико молотовљевих коктела на улаз продавнице како би изазвао панику и одвукао пажњу милиције. Међутим, Субачов је одустао од своје улоге у пљачки када је видео колико је људи погинуло и побегао својој кући.
(горњи ред) Валериј Финејев и Игор Книгин, (доњи) Јевгениј Субачов и Константин Голубков
Архива МВДВећина пљачкаша је имала искуство рада у војсци или милицији. Книгин је био бивши службеник милиције отпуштен због малверзација; Финејев је отпуштен из милиције због премлаћивања осумњиченог током испитивања и осуђен на три године затвора; Субачов је избачен из Комунистичке партије због неког непознатог разлога. Коначно, возач по имену Константин Голубков био је бивши КГБ-овац.
Један пролазник је шетао свог пса и видео људе који трче и њихов аутомобил. Разбојници су схватили да постоји сведок и покушали су да га убију, али су, на срећу невиног човека, испразнили своје шаржере током пуцњаве, па су морали да одустану од сведока и беже.
Ауто је појурио, очајнички покушавајући да побегне пандурима. Међутим, сведок је већ пренео информацију о аутомобилу и описао двојицу осумњичених. Сада је сваки полицајац у Москви био у лову на плаву Ладу.
Убрзо је једно патролно возило уочило сличан аутомобил. Полицајци су наредили да стане, а возач је одмах следио наређење. Полицајци су видели како возач излази из аутомобила, али га по опису који су имали нису препознали као осумњиченог. Изненада, из унутрашњости аутомобила, Книгин и Финејев су отворили ватру на полицајце, ранивши једног од њих и одјурили.
Нешто касније, аутомобил је пронађен у једном од московских дворишта. Голубков – возач – рањен је током пуцњаве са полицијом, а докрајчили су га пљачкаши. Његово мртво тело остављено је у аутомобилу заједно са новцем. Нејасно је зашто су разбојници новац оставили свом убијеном пријатељу.
Злочинци су се тада разишли. Окружен полицијом, Книгин је прво узео таоца, а затим се сам убио, схвативши да се неће извући.
Субачова – злочинца који је напустио свој део мисије - одала су документа пронађена у напуштеном аутомобилу. Ухапшен је у својој кући. Истражитељи су од њега сазнали све детаље и петнаестак сати касније ухапсили Валерија Финејева, последњег осумњиченог.
Главни истражитељ Иса Костојев – који је неколико година касније постао познат по хапшењу Андреја Чикатила, једног од најстрашнијих серијских убица икада ухваћених– послао је случај војном суду у јесен 1987.
Суд је осудио Субачова на 10 година, а Финејева – који је признао још два неповезана убиства – на смртну казну стрељањем.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу