Како су затвореници у Гулагу славили Божић и Нову годину

20 децембар 2022

Александра Гузева

Russia Beyond (Photo: Глеб Панфилов/Телеканал «РОССИЯ 1», 2021; TASS)

Чак и у најстрашније доба и у најстрашнијим условима, какви су били Стаљинови логори, људи су налазили начин да славе ове празнике.

Атеистичка совјетска власт забранила је православни Божић, али убрзо је схватила да је народу потребан нови зимски празник. Тако је смишљена замена. Стаљин је 1936. године увео обичај масовне прославе Нове године.

Забрањени Божић

„Усред мрачних дана тешког физичког рада, понижења, боли, глади и мањка сна у животу затвореника Стаљинових логора дешавали су се ретки дани радости. Као и данас, најомиљенији, са највећим нестрпљењем очекивани празници били су Божић и Нова година“, каже Татјана Пољанска, старија научна сарадница Музеја историје Гулага.

У Стаљиновим логорима се 1936. године већ налазило преко милион људи. И док совјетска Нова година није још постала народни празник, тамо се претежно славио Божић, наравно, кришом. За слављење религијског празника и кршење логорских правила могли сте бити озбиљно кажњени. Често су о таквим кршењима управи дојављивали „цинкароши“, тако да је најмања неопрезност могла довести у најбољем случају до уништавања прославе, а у најгорем окривљеном је следовала самица. Тако да су затвореници све предузимали на сопствени ризик.

Прослављао се 24. децембар (по старом календару, а не 7. јануар као у савременој Русији). Тога дана је руководство логора намерно продужавало време рада за затворенике, како би повредили осећања верника и ускратили им празник. Али заробљеници су улагали све напоре како би обележили овај дан, приредили прославу и сачували светлу успомену на њега.

Божићна јелка и логорска трпеза

Празничну трпезу требало је припремити знатно унапред, понекад још на јесен. Послужење је било скромно. Свако се трудио да сачува неке намирнице које су му послали рођаци, посебно оно што није кварљиво: на пример, суво воће, брашно, шећер, сушену рибу.

Државни архив Руске Федерације

Све то затвореници су брижљиво сакривали, „по правилу у сметовима снега у дворишту, јер се сваки кутак у просторијама претресао“, присећала се Вера Порохова, која је педесетих година провела шест година у логору. Ноћу су у пећи којом се грејала барака припремали храну за празник: кашу са медом и сувим воћем, сушени кромпир, па чак и пециво.

Прохорова се присећала да су понекад успевали од управе да измоле нов чаршав, наводно како би заменили истрошен, па би од њега направили импровизовани столњак.

Затвореници су покушавали да у бараку унесу и јелове гране. Уочи Божића би неко од оних који су радили на сечи шуме у тајги скривао под затворску одећу малу јелку и јелову грану и кришом их уносио у бараку.

На дан празника, када би барака преко ноћи била затворена, сви су седали за трпезу и молили се. И комунисти атеистичких убеђења позивани су за сто и већином су се придруживали прослави. Затвореници памте како су представници различитих вероисповести и народа славили празник заједно и како су у Божићној ноћи имали осећај невероватног духовног јединства. Напамет су говорили делове из Јеванђеља, на разним језицима певали божићне песме.

„На божићну, а затим новогодишњу ноћ у бакарама логора је владала чаролија – обједињени заједничким узвишеним осећањем, надом у нешто боље, осећањем радости због живота као таквог, људи разних националности, различитог порекла, политички затвореници и криминалци постајали су једни другима ближњи“, каже Татјана Пољанска.

Нова година и честитке за најближе

Притом је руководство логора било попустљиво према прослави Нове године и није ни у чему спречавало затворенике. У почетку Нову годину су у логорима славили само партијска интелигенција и атеисти. Али ускоро је празник постао заиста свенародни. Још једна прилика да се у живот унесе мало лепоте.