Револуционарни вођа Владимир Лењин није подржавао стварање култа његове личности. Ипак, упркос свим упозорењима његове супруге Надежде Крупске, након његове смрти 1924. године, некадашњи главни град Руске империје, Санкт Петербург, преименован је у његову част у Лењинград.
Санкт Петербург је свакако био први град Руске империје, а његово име се са немачког преводи као „Петров град“. Није изненађујуће што се Лењинград буквално преводи са руског као „Лењинов град“. (Напомена: 1914. године град је званично преименован у Петроград због антинемачког расположења које је донео Први светски рат).
Деведесетих година прошлог века, граду је враћено историјско име Санкт Петербург. Међутим, грађани околне области су гласали да се она и даље зове Лењинградска како не би морали да мењају своја државна документа.
Поред Лењинграда, више од 50 малих градова и села широм Совјетског Савеза добило је варијације имена вође: Лењинск, Лењино, Иљич (по Лењиновом очевом имену), Лењиногорск и многи други.
Штавише, град Симбирск, где је Лењин рођен, преименован је у Уљановск (Уљанов је право Лењиново презиме), и чак и данас град носи ово име.
Јосиф Стаљин је 1924. покренуо масовну кампању преименовања градова чије су титуле повезане са царском ером. Наводно, „на захтев обичних људи“, бројни велики и мали градови широм Совјетског Савеза преименовани су по Стаљину док је он још био жив.
Засигурно, најпознатији град назван по Стаљину био је Стаљинград, који је познат по једној од највећих и најкрвавијих битака Другог светског рата. Пре 1925, град је био познат као Царицин (буквално „Царичин град“). После 1961. године, када је култ Стаљинове личности разоткривен, овај град је, као и многи други, такође преименован. Од тада носи име Волгоград.
Од 1930-их до 1961. године, сибирски град Новокузњецк у Кемеровској области звао се Стаљинск; Новомосковск у Тулској области звао се Стаљиногорск; а Душанбе, главни град Таџикистанске Совјетске Републике, звао се Стаљинабад. Године 1924. данашњи Доњецк преименован је у Стаљин, а затим у Стаљино. Првобитно се звао Јузовка по свом оснивачу, велшком бизнисмену Џону Хјузу, који је ту развио обраду метала током царске ере.
Један од Стаљинових најближих пријатеља и сарадника, Сергеј Киров, првобитно је био међу елитом Комунистичке партије и највишим званичницима земље. Био је веома популаран унутар Партије, али и у народу. Године 1934. Киров је убијен испред своје канцеларије у Лењинграду. Његово убиство је праћено таласом репресија и егзекуција свакога ко је пао под сумњу, што је означило почетак Великог терора у СССР-у. Од 1934. године до данас, стари руски град Вјатка носи име Киров, јер је убијени бољшевички чиновник рођен у малом граду у близини.
Азербејџански град Ганџа је у време Руске империје носио име Јелизаветпољ, али је од 1935. до 1989. године носио име Кировабад.
Михаил Калињин је дуги низ година био међу највишим званичницима Совјетског Савеза, на челу Президијума Врховног Совјета, Централног извршног комитета СССР-а, као и на челу РСФСР-а. Као стари бољшевик, Калињин је био познат и омиљен у нацији.
Године 1946. бивши источнопруски град Кенигсберг, који је постао део Совјетског Савеза после Другог светског рата, преименован је у Калињинград у част Калињина који је тада баш преминуо. Град и данас носи ово име.
Међутим, два града су добила име по Калињину док је био жив. Постојао је још један Калињинград у Московској области - град свемирског центра сада познат као Корољов носио је то име од 1938. до 1996. Такође, средњовековни руски град Твер се звао Калињин од 1931. до 1990. године, јер је стари бољшевик рођен у Тверској области.
Ветеран револуције и бољшевик Јаков Свердлов није био пореклом из Јекатеринбурга. Рођен је у Нижњем Новгороду, а његов брат Зиновиј Свердлов-Пешков био је кумче Максима Горког (а касније, француског легионара и пријатеља Шарла де Гола). Међутим, Јаков Свердлов је живео у Јекатеринбургу и тамо је започео своју илегалну бољшевичку револуционарну активност почетком 1900-их, а затим је провео време у јекатеринбуршком затвору. Године 1919. Свердлов је умро током пандемије грипа.
Јекатеринбург је основао Петар Велики и добио име по његовој супрузи Катарини I, тако да је граду свакако била потребна промена имена у главама бољшевика. Градско веће је 1924. године одлучило да град назове по Свердлову. Године 1991. град је поново преименован у Јекатеринбург, али се територија ван града и даље зове Свердловска област.
Један од најпознатијих совјетских пролетерских аутора, Максим Горки, рођен је у Нижњем Новгороду и често је приказивао град у својим аутобиографским романима. Поводом обележавања 40. годишњице његове књижевне каријере 1932. године, совјетске власти су одлучиле да му одају почаст променом имена Нижњег Новгорода у Горки, иако је он био против те идеје (Горки је заправо био псеудоним писца). Касније су хиљаде улица, тргова и паркова широм Совјетског Савеза такође назване у част Горког. Нижњи Новгород је добио историјско име тек 1990. године.
Овај бољшевик је био племић у доба царства. Његов отац је био официр, а Кујбишев је уписао и војну школу где је упознао будуће комунистичке револуционаре и учланио се у њихов илегални клуб. Године 1905. ухапшен је због учешћа на антивладиним скуповима. Место његовог изгнанства, сибирски град Каинск, назван је Кујбишев након његове смрти 1935. Током Револуције 1917. Кујбишев је био задужен за успостављање совјетске власти у граду Самари на реци Волги, где је некада био посланик градског парламента. Од 1935. до 1991. године, град Самара се звао Кујбишев, поред многих других градова (данашњи Болгар у Републици Татарстан) и десетина села.
Племић по пореклу, Серго Орџоникидзе је био дугогодишњи бољшевик, иако је погинуо у Великој чистки 1937. Током грађанског рата био је задужен за комуникацију Црвене армије са целим југом бивше империје, укључујући Крим и Кавказ.
Грузијац по националности, био је један од Стаљинових најбољих пријатеља и један од највиших званичника Совјетског Савеза. Од 1931. до 1944. године град Владикавказ у Северној Осетији носио је име Орџоникидзе у знак сећања на чињеницу да је он помогао да се тамо успостави совјетска власт. Касније су десетине села и градова широм Совјетског Савеза такође назване Орџоникидзе, као и град Јенакијево и Покров у Украјинској ССР.
Овај моћни човек је још један редак пример бољшевика који је преживео сва турбулентна времена почев од Револуције 1917, Стаљинове чистке 1937. и Другог светског рата, и даље успео да задржи своју позицију међу совјетским највишим званичницима чак и након Стаљинове смрти (проживео је скоро 100 година). Дуго је био задужен за спољне послове и потписао је немачко-совјетски пакт о ненападању 1939. године, познат и као пакт Молотов-Рибентроп.
Године 1940. уралски град Перм је преименован у Молотов у част Молотовљевог 50. рођендана, али је 1957. граду враћено историјско име. Од 1940. до 1957. године, град Нолинск у Кировској области, одакле су били Молотовљеви родитељи, такође је носио име Молотов. Дугачак списак других места и данас се називају Молотово, Молотовск и Молотовски. Иначе, Молотовљев коктел носи такође његово име.
Валериј Чкалов је био пилот и совјетски херој који је најпознатији по томе што је 1937. године извео први непрекидни лет из Москве у Америку преко Северног пола. Трагично је преминуо током пробног лета 1938. Од тада се његово родно место Васиљево у Нижегородској области зове Чкаловск. Чак и данас, уобичајени називи за градове широм Русије укључују Чкалов, Чкаловск и Чкаловски. Од 1938. до 1957. град Оренбург се звао Чкалов, а у Охотском мору постоји и острво Чкалов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
