Велики костимирани бал 1903. године
Јавно власништвоЈелисавета Прва
Руски музејЋерка Петра Великог наследила је од оца љубав према забави. Глас о баловима под маскама на двору Јелисавете Прве одјекивао је целом Европом. Учешће на тим баловима било је прилично скупо. Пре свега било је потребно имати нову хаљину, на коју је стављан специјални печат како некоме случајно не би пало на памет да исту хаљину обуче и на идућем балу. Као друго, требало је итекако водити рачуна о свом изгледу. Када се Јелисавети Првој нешто није допадало она је то решавала без много размишљања, тако што би са хаљине секла по њој неприкладне украсе, а ако би пак фризуру оценила као претенциозну, царица се није либила да се прихвати маказа. Сама императорка није имала никакве проблеме са гардеробом. Располагала је са 15 хиљада хаљина, а током једног бала умела је да се преобуче неколико пута.
1744. године Јелисавета Прва приредила је бал-метаморфозу. Мушкарцима је наложила да дођу у женској одећи у француском стилу, са фишбајнима и напудерисаним перикама, а женама у уским мушким кафтанима и белим чарапама. Маске овога пута нису биле дозвољене како би се одмах знало ко тако смешно изгледа. По свој прилици таквим прерушавањем била је задовољна само Јелисавета, будући да јој је мушка одећа невероватно добро стајала, док је остале догађај више љутио него радовао.
Катарина Друга
И Јекатерина Друга волела је балове под маскама. У јесен 1790. године по њеном налогу сашивено је око сто мушких и женских костима у стилу „египатских премијера“, а у балским салама постављени су дућани у којима су ти костими продавани. Пристигли на пријем гости морали су да одреше кесу или на лицу места узму зајам и преобуку се у нове костиме. Мушкарци у женске, а жене у мушке. У први мах запањени гости су се потом препустили плесу, а кући су ишли не пресвлачећи се у своју одећу.
Балови под маскама на двору Јекатерине Друге умели су да буду налик на бајку. Рецимо, поводом рођења унука Александра, она је приредила бал „Азора, афричког племића“. Сале су биле украшене монограмима „А“, опточеним дијамантима и бисером. Гости су имали могућност да играју карте и ако победе сами се послуже дијамантом из корпи које су ту биле постављене. Сам Азор повремено се појављивао у сали, али није прилазио близу. Гости су се касније досетили да је то заправо био преобучен кнез Потемкин.
Бал у Таврическом дворцу
У пролеће 1797. године кнез Потемкин приредио је у свом Таврическом дворцу бал у част Јекатрине Друге поводом заузимања турске тврђаве Измаил. На улазу је оркестар свирао у ловачке рогове, а унутра је све блистало. Двадесет хиљада воштаних свећа и више од сто хиљада лампи стварало је невероватну светлост. У Зимској башти чуо се пој птица, у огромним акваријумима праћакале су се рибе, сијала огледала, иза којих су биле скривене пећи. Усред све те красоте постављена је мермерна скулптура императорке. Свирао је оркестар и извођене су француске комедије и балет. Потемкин је дочекао императорку дотеран, у гримизном кафтану, опточеном дијамантима и целе вечери јој био на услузи. У сали се свирао кадрил, у првом плану били су велики кнежеви Александар и Константин. Јекатерина Друга те вечери преферирала је карте у односу на плес. Није играла за новац, већ за драго камење. Бал је трајао до јутра и био један од најгласовитијих догађаја не само у Русији него и у Европи.
Црни бал
Император Александар Трећи није био одушевљен баловаима, па је чак и уочи венчања одбијао да игра са изабраницом свог срца. Императорка Марија Фјодоровна, међутим, уживала је у забавама за обоје. На двору су често организовани такозвани „обојени“ балови, бели за „дебитанткиње“ (младе даме из аристократских породица које су на таквом званичном балу улазиле у друштво као зреле особе), а ружичасти за младенце. Али, било је и смарагдних. У Николајевској сали у Зимском дворцу 1888. године плесале су даме у црвеним, белим, жутим и ружичастим тоалетама, а њихове минђуше и огрлице красили су велики смарагди.
У јануару 1889. године у Аничковом дворцу одржан је црни бал. Непосредно пре тога догодило се убиство аустријског принца престолонаследника Рудолфа и његове љубавнице баронесе Марије Вечере. У европским дворовима у данима жалости отказиване су све свечаности. Међутим, у Петербургу бал је ипак одржан. На пријем у Аничковом дворцу гости су долазили у црним свечаним одорама, употпуњеним дијамантским украсима. Призор је био шокантан. Уз звуке бечких валцера у снежнобелој сали вртели су се „црни“ парови. На тај начин императорка се елегантно осветила за давнашњу увреду. Наиме, 1865. године, преминуо је наследник руског престола кнез Николај Александрович, за кога је она била верена. Аустрија тада није поштовала дане жалости. Годину и по дана касније Марија Фјодоровна удала се за Александра Александровича, млађег брата свог преминулог вереника. А много година касније подсетила је Аустрију на њен неприличан поступак.
Сви учесници костимираног бала 1903. године
Последњи руски цар император Николај Други, иако је волео да заигра, више је бринуо за императорку Александру Фјодоровну која због лошег здравља није волела балове. Међутим, управо је она дошла на идеју да организује костимирани бал у неоруском стилу. Тоалете у маниру 17. века шивене су по нацртима сликара Сергеја Соломка, а употпуњене крзном и старим породичним накитом. Николај Други био је обучен у одело цара Алексеја Михајловича, а његова супруга носила хаљину царице Марије Иљиничне. У Зимском дворцу те вечери било је скоро 400 људи.
Бал из 1903. године уприличен 290. годишњици владавине куће Романов остао је уписан као најраскошнији догађај на руском двору.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу