С ким је Русија успоставила прве дипломатске односе?

Чак и пре него што је 1549. основан Посољски приказ – прва руска спољнополитичка канцеларија – Велика московска кнежевина – позната и као Московска Русија – почела је да гради дипломатске односе са другим државама. Неки од ових односа су били тешки, али су преживели тест времена. 

На западу

Прва европска држава са којом је Москва успоставила редовне дипломатске односе била је Света столица, политички субјект под јурисдикцијом католичког папе. Папини изасланици ступили су у контакт са Владимиром Великим који је владао Кијевском Русијом још 988. Од тада су се односи Свете столице и Русије учврстили. 

Владимир Свјатославич (Велики) и посланици из Рима дискутују о вери

Од почетка 13. века, преписка између Москве и Свете столице се интензивирала и посете папиног изасланика Москви постале су редовне. За време владавине Петра Великог у Русији крајем 17. и почетком 18. века, Москва је била заинтересована за папин став о избору за пољски престо, док се Света столица надала да ће обезбедити сагласност руског владара за изградњу католичког манастира у Москви и отварање руских путева за католичке мисионаре који иду у Кину. 

Москва је 1481. успоставила дипломатске односе са Данском, историјски пријатељском државом. А 1485. године потписала је уговоре о савезу са Краљевином Угарском и Млетачком Републиком. 

Године 1487, Велика московска кнежевина и Краљевина Пољска – две генерално непријатељске државе – водиле су некакву нерегуларну дипломатску комуникацију, али нису успеле да успоставе редовне дипломатске односе. 

Руси су традиционално имали боље односе са удаљеним европским државама него са својим непосредним суседима попут Краљевине Пољске, на пример. Ипак, у прве две деценије 1500-их, Москва је ступила у контакт са представницима Шпаније, Краљевине Шведске, Пруске, Француске и Ханзеатске лиге – средњовековне трговачке и одбрамбене конфедерације трговачких цехова и пословних центара средње и северне Европе. 

На истоку

Кримски каганат је постао прва источна држава са којом је Москва успоставила дипломатске односе. Све у свему, Руси су настојали да успоставе прве стабилне дипломатске односе са оним земљама на истоку које су често представљале извесну опасност по њену безбедност или су имале потенцијал да доведу у питање њене интересе. 

Јавно власништво

Писмо кримског кана Менгли Гиреја упућено великом кнезу московском Ивану Трећем из 1474. године прокламовало је каново пријатељство, јединство против заједничких непријатеља и гарантовало одсуство жеље и спремности да нападне или освоји земље и кнежевине које припадају московској држави. 

Године 1489, московски владар Иван Трећи потписао је уговор о пријатељству и јединству са каном Ногајске Хорде, конфедерације основане од стране номадских народа који су насељавали Понтско-каспијску степу. Међутим, дипломатски контакти између две државе и даље су били ретки: царски изасланици су посећивали Ногајску Хорду само у хитним случајевима како би преговарали о коалицијама или захтевали да се пошаље коњица као подршка царској војсци. 

Дипломатски односи са једним од најжешћих историјских супарника Москве – Отоманским царством – успостављени су 1492. године, када су руски владар Иван Трећи и султан Бајазит Други покушали да побољшају трговинске и безбедносне односе између две историјски непријатељске државе. 

Посољски приказ

„Страни амбасадори у Посољском приказу“, В.Г. Шварц, 1867.

Историјски музеј

Након што је 1549. основана прва руска спољнополитичка канцеларија, позната као Посољски приказ – државна институција која је до 1720. била задужена за односе са иностранством - процес одржавања дипломатских односа са страним државама постао је и формално институционализован. 

Препоручујемо

Гардарики, Сарматија и Тартарија: Које називе је Русија имала у прошлости?

У оквиру Приказа формирани су посебни департмани, који су имали задатак да одржавају редовне дипломатске односе између руских владара и њихових страних колега.

На пример, почетком 1680-их година формирано је пет одељења у оквиру Приказа. Свако одељење је било одговорно за односе и преписку са различитим групама држава: једно за Свету столицу, Шпанију, Француску и Енглеску; друго за Шведску, Пољску, Влашку, Молдавију, Турску, Крим, Холандију, Хамбург и Ханзеатске градове. Посебно одељење је било задужено за Данску и Бранденбург; друго за Персију, Јерменију и Индију; и последње за Кину, Бухару, Хиву и Грузију.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!