Како су се козаци борили против Наполеона 1812. године

„Козаци су најбоља лака војска међу свим постојећим. Када бих имао њих у својој армији, обишао бих с њима читав свет“, овако је Наполеон описао руску козачку коњицу са којом је имао прилику да се сукоби приликом напада „Велике армије“ на Русију 1812. године. Чиме је она тако импресионирала француског императора?

Рођени војници

Донски козак

Јавно власништво

Почетком XIX века козачки сталеж је углавном имао задатак да штити границе империје. За ову нерегуларну војску били су карактеристични изузетна борбена готовост, строга дисциплина, осећање братства, међусобна верност и оданост атаману.   

Од раног детињства козаци су учили јахање, баратање различитим хладним и ватреним оружјем, мада су преферирали пикет (који су звали „дротик“). У време слободно од домаћих обавеза организовали су ратничке игре, проучавали и увежбавали тактичке маневре, које су њихови преци преузели из ратног искуства номадских народа. 

Јавно власништво

Веома живописно козака је описао управо Бонапарта: „Он је лепо грађен, снажан, спретан, сналажљив, добар коњаник и неуморан. Рођен је на коњу, одрастао у грађанским ратовима и у равници је исто што и бедуин у пустињи или горштак у Алпима. Никада не живи у кући, не спава у постељи и на заласку сунца мења место ноћења, како не би провео ноћ на месту где су га непријатељи можда приметили.“ 

Козачка тактика

Основна борбена формација козачке коњице у биткама била је такозвана „лава“ , коју су користили још монголски освајачи. Маса коњаника кретала је на непријатеља раштркано у једном или неколико стројева, што је изгледало потпуно хаотично. Заправо, груписани у низове од 10-12 коњаника козаци су у тој „лави“ дејствовали као складан механизам, у којем је сваки коњаник знао своју улогу.

„Човек не зна како против њих да делује; ако поставиш линију, они се за трен ока сакупе у колону и пробију је; ако хоћеш да их нападнеш у колони, они се стреловито распореде у линију и обухватају колону са свих страна...“ – јадиковали су официри „Велике армије“.

Јавно власништво

Наравно, лако наоружаним козацима је било веома тешко да се одрже у отвореној борби против тешко наоружаних Француза. Углавном су се зато сукобљавали са лаком коњицом противника, обављали извиђање, диверзије, припремали заседе, хватали гласнике, нападали позадину непријатељске војске и прекидали њене везе са преосталим делом армије.   

Покривајући руску армију

На почетку Отаџбинског рата 1812. године у саставу руске армије налазило се око 40 хиљада козака. Главницу су чинили представници донских козачких снага атамана Матвеја Платова, којима су се прикључили црноморски козаци, као и татарски, калмички и башкирски коњички пукови.

23. јуна, уочи масовног продора „Велике армије“ на територију Руске Империје, 300 пољских улана 5. армијског корпуса пребацило се преко пограничне реке Неман с циљем извиђања терена. Ту их је одмах напао козачки одред, који се повукао после кратког окршаја. Са Пољацима су козаци током ратне кампање успоставили специфичан однос.

Избегавајући масовни окршај, разједињене руске снаге повлачиле су се у дубину територије империје под навалом надмоћних противничких снага. Мобилни козачки пукови покривали су повлачење главнице војске, наносећи неочекиване нападе на Французе. Како је запазио генерал Леонтиј Бенигсен, „они користе и најмању грешку непријатеља и одмах га наводе да се за ту грешку покаје“. 

Сукоб француске коњице и козака код насеља Красноје. Сликар је насликао себе у тренутку кад је пао с коња, а затим је и заробљен. У позадини су Калмици и Башкири.

Auguste-Joseph Desarnot Музеј „Бородинска битка“

Ако би ситуација дозволила, козаци би ступали у отворени окршај са непријатељем. 9. јула код села Мир (данас у централној Белорусији) они су против пољских улана применили тактички маневар „мрежа“. Правећи се да се повлаче, козаци су их намамили у заседу главнице својих снага. 

Борба је трајала током читавог наредног дана. С обзиром да „мрежа“ после горког искуства које је непријатељ претрпео више није функционисала, Платов је напао формацијом „лава“. „Жестока борба је трајала четири сата, прса у прса... од шест непријатељских пукова тешко да је остала жива душа или, можда, неколико њих... Наши губици су мали“, известио је атаман команду.    

Бородино

Двадесет коњичких пукова и две козачке коњичко-артиљеријске чете учествовале су 7. септембра у грандиозној Бородинској бици. Током ње они су се више пута жестоко сукобили са својим старим знанцима из 5. пољског армијског корпуса. Међутим, најславнији тренутак за козаке био је дрски јуриш на позадину левог крила француских снага. 

Ф.А. Постњиков, јавно власништво

Пошто су добили дозволу од главнокомандујућег руске војске Михаила Кутузова да крену на непријатељску позадину, Платовљеви донски козаци су се заједно са коњаницима резервног корпуса генерала Фјодора Уварова кришом пребацили преко реке Колоче и неочекивано навалили на Французе, изазивајући међу овима хаос и збуњеност.

Број нападача није био већи од шест хиљада људи, али Наполеон, који то није знао, био је принуђен да усмери пажњу на њих и обустави притисак на положаје руске војске, што јој је омогућило неколико сати предаха. Пошто су војсци омогућили драгоцено додатно време, опљачкали војни камп и похватали заробљенике, коњаници Платова и Уварова су се повукли. 

Протеривање непријатеља

Јавно власништво

Козаци су у саставу руске војске 19. октобра први ушли у Москву после неславног повлачења француске армије из ње. Одмах су приступили гашењу пожара, сахрањивању лешева, потрази и хапшењу лица која су сарађивала са непријатељем, разбојника и злочинаца.

Рано ујутро 25. октобра у рејону Малојарославца (121 километар југозападно од Москве) козацима се указала прилика да заробе и самог императора. Потпуно неочекивано за непријатеља напали су његове артиљеријске положаје, камп и ушли у окршај са гардијским корпусом, унутар којег се налазио Наполеон са својом свитом. Не знајући за то, козаци су се усредсредили на пљачкање кампа и повукли се када се појавило француско појачање.

Јавно власништво

„Император је за длаку избегао да буде заробљен усред своје гарде! Сто пута је већ речено да се гарда добро туче, али да слабо брани. Заиста, ноћу су се козаци налазили 300 корака од батаљона гренадира!... Само необична храброст његовог конвоја и долазак гардијских коњичких гренадира и драгуна спасао је Наполеона од заробљеништва“, описао је овај догађај канадски историчар из XIX века Џорџ Денисон.

Као очи и уши руских снага, козаци су пратили некадашњу „Велику армију“ током њеног бекства на запад, повремено неочекивано нападајући непријатеља. Поводом протеривања Француза ван граница империје цар Александар I је честитао атаману Платову: „Ваше заслуге и подвизи козачке војске под вашом командом неће бити заборављени. Њихово име постало је страх и трепет за непријатеља.“

Козаци у Бауцену, Саксонија, 1813.

Bogdan Willewalde

Препоручујемо

Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

Козаци су успели добро да се покажу и током војне кампање у Европи, која је убрзо уследила. Тако су, на пример, за време „Битке народа“ код Лајпцига у октобру 1813. године они од заробљеништва, па чак и смрти, спасли цара Александра и шведског краља Карла Јуана Бернадота, када се до њих пробила коњица маршала Жоакима Мире. 

Није никакво чудо што су козаци били међу првим јединицама руске војске која је у марту 1814. године са царем ушла у Париз. У француској престоници је окончан њихов тежак, херојски пут.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!