Како су слепи људи бранили Лењинград у Другом светском рату

Немачка војска затворила је круг око Лењинграда копненим путем 8. септембра 1941. године. Отпочела је страшна блокада другог по значају града Совјетског Савеза, дуга 872 дана.
Лењинград је одмах изложен снажном бомбардовању Луфтвафе, а у одбрану грађана, стамбених делова града и бројних споменика архитектуре укључене су све расположиве снаге и средства ПВО. Управо тада, први пут у војној историји Русије, у окршај са непријатељским авионима ступили су слепи борци.

Јавно власништво

Изузетан слух

Упоредо са радарима главни начин откривања непријатељске авијације били су такозвани хватачи звукова. Гломазне конструкције чинили су системи цеви различитих димензија који су омогућавали да се чује звук непријатељских авиона који се приближавају на великом растојању.

Александар Устинов/Sputnik

Тај звук ослушкивали су војници који су прошли посебну селекцију, такозвани „слушачи“. Посаде хватача звука ротирале су апаратуру тако да звук у ушима стручњака буде исте јачине. Откривши да се противник приближава они би одмах упозоравали другове после чега је светлост бројних рефлектора усмеравана у небо у потрази за циљевима а противавионска оруђа стављана у стање борбене готовости.

Јавно власништво

Нажалост ефикасност рада првих „слушачa“ није била најбоља, а крајем 1941. године команда снагама ПВО одлучила се на храбар потез и у одбрану града позвала слепе. За откривање непријатељске авијације није био довољан одличан, већ је био потребан изванредан слух какав су управо они поседовали.

Почетком 1942. године у граду се налазило нешто више од 300 слепих људи. Многи су радили у специјалним радионицама у којима су се производиле маскирне мреже за зграде, рукавице за војнике или папуче за рањенике. Многи су подизали борбени дух војницима наступајући у музичким саставима.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Селекција „слушачa“ била је више него строга. Жене су одмах искључиване, будући да је служба захтевала изузетну физичку издржљивост. Медицинску комисију прошла су на крају њих тридесеторица од којих су се двадесторица обрела на специјалним курсевима за обуку. На крају одабрано је свега 12 мушкараца који су имали изузетан слух. Ови „слушачи“ распоређени су у противавионско-артиљеријске пукове.

Слепи браниоци

Л.Бернштейне

Нови борци акустичари који су колико јуче штимовали клавире или виртуозно свирали на хармоници, морали су да поднесу невероватне напоре на вишечасовним дежурствима. Врло често буку авиона требало је чути кроз артиљеријску канонаду током гранатирања града.

Писац и песник Семјон Битовој најбоље је описао подвиг слепих „слушача“ у својој причи „Лењинградска балада“ 1974. године. „Слушачи су прво скидали своје капе ушанке и на главу навлачили кожне шлемове који су прекривали скоро цело лице, а потом би се завалили на седишта и упирући потиљком у наслоне за главу пресвучене глатком кожом, окретали замајце, после чега би споро и опрезно почели да се окрећу звучници. У ваздуху је било много различитих звукова који су стварали компактну буку, са којом су се с времена на време мешали удаљено штектање митраљеза, звиждук ракета или експлозија мина...“

„Слушач“ Алексеј Бојко

Јавно власништво

„Потрага у ваздуху трајала је неколико сати у континуитету, а понекад и по целу ноћ, и за све то време требало је окретати звучнике и држати главу у истом положају“, писао је Битовој.

„Од силне напетости појавио би се бол у слепоочницама, а вратни пршљенови су били на граници пуцања. Била је потребна невероватна снага, фокусираност, издржљивост, како би се ослушкивало небо, јер је сумњиви звук могао сваког трена да се зачује“.

Јавно власништво

Слепи заштитници одмах су показали високу ефикасност. Били су у стању да чују непријатељску авијацу много пре него што би се она приближила линији фронта. И док је у граду још увек било сасвим тихо, „слушачи“ су већ упозоравали на опасност. Они су могли да одреде тип и марку немачких авиона који су се приближавали, а често и приближан број летелица у групи.
Међу специјалним борцима било је и губитака. Аверкиј Никонов погинуо је на дежурству у фебруару 1942. године, а Василиј Ципленков демобилисан у лето те године ускоро је умро од дистрофије.

Јавно власништво

Препоручујемо

Да ли је и вотка помогла Црвеној армији да победи Немце?

Међутим, остали слепи „слушачи“ дочекали су сањани пробој блокаде Лењинграда 1944. године. После Победе, награђени бројним признањима за спасавање живота хиљада људи и очување стотина споменика културне баштине, вратили су се својим мирнодопским професијама.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!