Зашто је Стаљин наредио да убију Лава Троцког?

Russia Beyond (Photo: Legion Media; Global Look Press)
Један од најближих Лењинових сарадника и лидер Октобарске револуције убијен је у Мексику. Егзекутор је био совјетски агент Рамон Меркадер. Зашто се „вођа народа“ толико плашио свог бившег саборца?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Стаљин није подносио конкуренцију, а имао је и разлога за личну нетрпељивост према Троцком, најближем сараднику Владимира Лењина, неоспорног лидера бољшевика. Троцки је имао толико велики утицај и ауторитет да је после Октобарске револуције могао постати шеф нове владе, али је ту функцију добровољно уступио Лењину. У партијском раду је између Стаљина и Троцког долазило до несугласица по многим питањима, а после „Царицинског конфликта“ та нетрпељивост је прерасла у праву мржњу. Наиме, током Грађанског рата Црвеној армији су били потребни искусни борци и официри, па се Троцки (који је иначе основао Црвену армију) залагао да у борбене редове буду примљени и бивши официри императорске армије.

Троцки држи говор пред војницима.

Стаљин се томе категорично противио и зато је на делу фронта који је њему био поверен (и где је ситуација била критична) истицао нове, али идеолошки предане команданте Буђонија и Ворошилова (они ће касније постати маршали СССР-а). Троцки је председавао у Револуционарном ратном савету, али Стаљин није слушао његова наређења и писао је писма Лењину тражећи војна овлашћења: „Ако Троцки без размишљања буде делио мандате на све стране... може се са сигурношћу рећи да ће се кроз месец дана код нас на Северном Кавказу све распасти... Утувите му у главу... За општу корист мени су неопходна војна овлашћења... То што нисам добио неки папир од Троцког неће ме зауставити“. Троцки је, опет, тражио да се Стаљин уклони са положаја. Лењин је решио тај конфликт у корист Троцког. Стаљин је повучен са фронта у Москву, али је убрзо затим изабран за члана Револуционарног војног савета. Међутим, на челу савета је опет био Троцки, тако да је конфронтација настављена.

„Лењинов тестамент“ и борба за власт

Владимир Лењин и Јосиф Стаљин

Борба двојице партијских лидера прешла је у отворени сукоб када се Лењин разболео и повукао се, јер више није могао да се бави партијским питањима. У белешци за конгрес 1922. године која је позната као „Лењинов тестамент“ вођа револуције је страховао да ће у партији доћи до раскола услед конфликта између Стаљина и Троцког: „Стаљин је сувише груб, и тај недостатак је сасвим подношљив у нашим круговима и интерној комуникацији, али је неподношљив на функцији генералног секретара. Због тога предлажем друговима да размисле о томе како да уклоне Стаљина са те функције и на његово место поставе другог човека, који у односу на друга Стаљина има предност у том смислу што је трпељивији, лојалнији, учтивији и пажљивији према друговима, мање је хировит, итд.“

Лењин није само искритиковао Стаљина, него је уједно изразио и веће поверење према Троцком, окарактерисавши га као „најспособнијег члана Централног комитета“. Па ипак, Стаљин је остао на функцији генералног секретара и 1922. године је већ постао популаран и уживао велики ауторитет јер је управо он делио већину функција у партији.

Штаб партије бољшевика

Стаљин је окупио око себе верне присталице и почео да потискује Троцког из партије. Лав Троцки је, међутим, имао толики утицај и ауторитет да је Стаљин размишљао и о могућности да уклони конкуренцију.

Па ипак је одлучио да не прибегава крајњим мерама. Троцки је смењен и избачен из партије, да би 1929. био протеран из СССР-а.

Истине ради, треба истаћи да се Стаљин није борио против Троцког само из страха од конкуренције. Он је трезвено проценио могуће последице које би имала победа троцкизма. Политичка линија коју је спроводио Троцки вероватно би била катастрофална по младу совјетску државу. Сматра се да је Стаљин био претерано ошатар као политичар, али је заправо Троцки био далеко оштрији и радикалнији. На пример, он се залагао за свеобухватни терор и диктатуру унутар земље, као и за наставак ширења „пожара револуције“ у целом свету. Ако се за Стаљинову колективизацију каже да је била насилна, онда треба имати у виду планове које је Троцки гајио у погледу сеоског становништва. Да су се они остварили, то би био прави пакао. Звучи парадоксално, али је Стаљин као политичар у поређењу са Троцким био трезвенији и одмеренији.

Операција „Мајка“

Генерал Павел Анатољевич Судоплатов

У емиграцији је Троцки наставио своје политичко деловање. На основу његових идеја формирана је међународна комунистичка организација Четврта интернационала. Троцки је сада постао чак и опаснији него што је био у СССР-у, јер је овде био изван зоне на коју је Стаљин могао утицати. У књигама и чланцима написаним у емиграцији Троцки карактерише свога опонента као „Хитлеровог интенданта“, осуђује култ личности, тоталитаризам и посебно бирократију. Као повод за одлуку о убиству Троцког послужило је поређење СССР-а са нацистичком Немачком. Судоплатов, главни организатор убиства Троцког, касније је написао да му је Стаљин овако објаснио потребу да се бивши саборац уклони: „Троцки мора да буде уклоњен у року од годину дана, пре него што избије неминовни рат. Ако Троцки не би био уклоњен, како показује шпанско искуство, не можемо бити сигурни да ћемо у случају напада империјалиста на Совјетски Савез имати подршку наших сабораца из међународног комунистичког покрета“.

Рамон Меркадер у полицијској станици. Меркадер је оптужен за убиство прогнаног Лава Троцког 31. августа 1940.

План првог атентата је добио назив „Коњ“. У склопу тог плана наоружана група је отворила ватру на кућу Троцког. И поред неколико десетина хитаца револуционар је остао неповређен, као и његова жена Наталија и унук Сева. Други план се звао „Мајка“. Шпански комуниста Рамон Меркадер је добио задатак да се инфилтрира у најближе окружење Троцког и да се обрачуна са њим. Он је добио фалсификовани канадски пасош на име Френка Џексона и упознао се са једном секретарицом Троцког. Када је свраћао по девојку после радног времена постепено је ступао у контакте и са укућанима и стицао њихово поверење. Почели су да га зову у госте, а он је испољавао интересовање за идеје Троцког, између осталог је донео и поклон за његовог унука. Меркадер је 20. августа 1940. године донео револуционару текст подршке Четврте интернационале и замолио овога да оцени чланак, што је послужило као повод за долазак на дан убиства. Меркадер је по великој врућини дошао огрнут плаштом, али то никога није збунило, јер је он третиран као „наш човек“. Испод плашта је скривао пијук за лед, револвер и бодеж: „У тренутку када је Троцки почео да чита чланак који ми је послужио као повод, извукао сам пијук из плашта, стегао га у руци и зажмуривши му задао стравичан ударац у главу“, испричао је Меркадер после хапшења.

Мексички полицајац држи цепин за лед којим је Рамон Меркадер убио Троцког.

Лекари нису успели да спасу Троцког. Умро је 21. августа 1940. године. Секретар је записао његове последње речи: „Молим вас, реците мојим пријатељима да сам ја сигуран у победу Четврте интернационале... Само напред“. Рамон Меркадер је у затвору провео 19 година и 8 месеци. По изласку на слободу преселио се у СССР и тамо добио звање Хероја Совјетског Савеза.

Лав Троцки после смрти 21. августа 1940.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“