Ова кртица у редовима ЦИА-е зарадила је МИЛИОНЕ ДОЛАРА шпијунирајући за Совјете

Russia Beyond (Photo: Legion Media; howderfamily.com/flickr.com)
Шпијунирање за Совјетски Савез спасило је Олдриџа Ејмса од банкрота и учинило га милионером. Ипак, луксузни начин живота није дуго трајао.

Крајем 1986. свима у Ленглију, седишту Ције, постало је очигледно да је организација на ивици катастрофе. Годинама које су претходиле судбоносном тренутку, КГБ је био сумњиво успешан у идентификацији, хапшењу и погубљењу двоструких агената које је америчка агенција регрутовала у СССР-у. Непријатна истина је била да је ЦИА имала кртицу у својим редовима. Када је то постало очигледно, почела је потрага за једним од најплаћенијих шпијуна у америчкој историји. 

Смртоносна замка

Године 1985. Олег Гордијевски, вршилац дужности шефа ћелије КГБ-а у Лондону, примио је успаничени телеграм из Москве. Наређено му је да се врати у совјетску престоницу. Будући да је био двоструки агент који је радио и за МИ6, Гордијевски је имао своје разлоге да не послуша. Међутим, одлучио је да ризикује да се врати у Москву, где је касније био дрогиран и испитиван. 

Олег Гордијевски

Било је то време када је ЦИА губила предност у односу на КГБ. Контраобавештајне службе КГБ-а са застрашујућом лакоћом су бирале високе личности у совјетским безбедносним агенцијама и научним институцијама. Смрт је чекала оне који су ухваћени у шпијунирању за САД. 

До 1990. ЦИА је практично престала да регрутује нове двоструке агенте у СССР-у, јер је списак њених агената нестајао као песак кроз прсте.  

Лов на кртице

Очајна да пронађе кривца, ЦИА је окупила тим за лов на кртице који се састојао од ветерана: три седокосе жене и два мушкарца. Тим није личио на ловце на шпијуне приказане у филмовима, али је имао сва средства и стручност да открије порекло смртоносних информација које су мучиле агенцију.

Тим за лов на кртицу: Сенди Гримс, Пол Редмонд, Џин Вертефејл, Дијана Вортен и Ден Пејн.

Иако је било могуће да је КГБ добио приступ документима ЦИА или комуникацијама путем грешака и пропуста, теорија о кртицама је имала највише смисла. 

Током истраге, тим за лов на кртице је више пута скренут са правог курса. У почетку, КГБ је водио операцију дезинформација, што је навело тим да верује да је кртица стационирана у Варентон Тренинг Центру, поверљивом комуникацијском објекту ЦИА-е у Вирџинији. Ловци на кртице су истраживали преко 90 људи стационираних у објекту, али без резултата. 

Затим је тим за лов на кртице саставио списак свих људи који су имали приступ информацијама које су откривене Совјетима. „Знали смо који људи имају најбољи приступ. Дакле, успели смо да смањимо листу према нивоу приступа који је особа имала“, рекла је чланица тима Џин Вертефејл. 

На крају је списак смањен на 28 људи. Ако је у ЦИА-и заиста постојала кртица, она је била на тој листи. 

Уследило је тестирање на полиграфу. Један од испитаних службеника био је официр ЦИА-е запослен у одељењу за Совјетску/Источну Европу Олдриџ Ејмс. Али он је два пута успешно прошао полиграфско тестирање. 

Тежак развод

Олдриџ Ејмс је започео каријеру у ЦИА-и 1962. Оженио се колегиницом Ненси Сегебарт, која је касније дала оставку да би испоштовала правило ЦИА-е које је супружницима забрањивало да раде у истој канцеларији. 

Олдриџ Ејмс као матурант

Ејмс је редовно награђиван за своју службу и унапређиван у редовима ЦИА. Он је 1969. године послат у Анкару, на свој први задатак у иностранству. Његов посао тамо је био да таргетира совјетске обавештајне раднике. 

Међутим, у личном животу су га пратиле бројне невоље. Оно што нико није знао је да Ејмсов брак иде низбрдо. Поред тога почео је да пије и учествује у инцидентима изазваним алкохолом. Такође је имао склоност да одуговлачи са подношењем финансијске документације. Међутим, све незгоде су стављене под тепих. 

Године 1981. Ејмса су послали на рад у Мексико, док је његова жена остала у САД. Олдриџ је започео аферу са аташеом за културу у амбасади Колумбије по имену Марија дел Росарио Касас Дупуи, која је такође била доушник ЦИА-е. 

Марија дел Росарио Касас Дупуи након хапшења

Раздвајање од супруге, заједно са новом везом са женом која је много трошила, довели су Ејмса у тежак финансијски положај. Као део нагодбе са својом бившом супругом, Ејмс је пристао да плати дугове које је пар нагомилао, као и да обезбеди финансијску подршку Ненси у укупном износу од око 46.000 долара. У страху да би га развод – и навике његове нове љубави – могле довести до банкрота, Ејмс је понудио своје услуге КГБ-у. 

Шпијун од милион долара

16. априла 1985. Ејмс је ушао у совјетску амбасаду у Вашингтону и понудио тајне агенције за коју је радио на продају. Срећом по њега тада је поново распоређен у ЦИА-ин одсек за Совјетску/Источну Европу, место које му је давало приступ свим активним случајевима и плановима продора ЦИА-е у КГБ и совјетску војну обавештајну службу. За КГБ, то је била велика прилика и они су били спремни да плате. 

„Ево неких саопштења за штампу која мислим да ће вам бити занимљива“, рекао је Ејмсов совјетски руководилац када су се први пут срели. Након састанка, Ејмс се одвезао до удаљеног парка и погледао у торбу где је нашао добро умотане новчанице од 100 долара. Укупно је избројао 50.000 долара. 

У почетку Ејмс је добровољно понудио неке информације за које је веровао да немају никакву вредност и да стога нису могле да нашкоде интересима САД. Ипак, како је линија пређена, није било повратка. Ејмс се ухватио на великодушну удицу КГБ-а. 

Олдриџ Ејмс

Занимљиво је да Ејмс није покушао да сакрије своје контакте са Совјетима када је почео да шпијунира за КГБ. Регрутовање Совјета за шпијунирање за ЦИА-у био је његов  посао и то је Ејмсу пружило најбоље покриће коме се могао надати. 

Имајући тако снажно оправдање за састанке са Совјетима, Ејмс се активно бавио шпијунажом против САД. Сваки састанак са његовим совјетским контактом био је плаћен хиљадама долара. Ејмс је наводно примао износе у распону од 20.000 до 50.000 долара сваки пут када је ручао са својим совјетским контактом. 

Током девет година шпијунирања Ејмс је добио 2,5 милиона долара у готовини и имао је додатних 2,1 милион долара намењених за њега у Москви. Његова укупна зарада од шпијунских активности износила је приближно 4,6 милиона долара, што га чини најплаћенијим шпијуном у америчкој историји. 

Олдриџ Ејмс, 1994.

Породица Ејмс није се либила да своју зараду троши на екстравагантан начин. Ејмс је платио 540.000 долара за нову кућу у готовини, купио луксузни аутомобил Јагуар, имао скупе вештачке зубе и одела по мери. Његова љубавница Марија дел Росарио Касас Дупуј редовно је одлазила у куповину и правила огромне телефонске рачуне тако што је редовно звала своју породицу у Колумбији. 

Живот на високој нози је на крају изазвао сумње у ЦИА. Своје богатство објаснио је тврдњом да је колумбијска породица његове жене богата, али је ЦИА убрзо открила да је то лаж. 

Олдриџ Ејмс, 1994.

Ден Пејн, финансијски стручњак из тима за лов на кртице анализирао је Ејмсову финансијску евиденцију. Упоредио је попуњавање његовог рачуна са хронологијом активности током година и открио алармантан образац: Ејмсови састанци са совјетским дипломатама за које је тврдио да их регрутује повезани су са великим депозитима на његовом рачуну. 

„Када је [Сенди Грајмс, чланица ЦИА тима за лов на кртице] то схватила, отрчала је у канцеларију да каже Полу Редмонду да је Ејмс шпијун“, причала је Џин Вертефејл. 

Хапшење

Истражујући Ејмса даље, тим за лов на кртице прикупио је још више доказа. Када су сазнали да Ејмс треба да се пресели у Москву на задатак у оквиру свог посла у ЦИА-и, одлучили су да је настало време за хапшење.

21. фебруара 1994. године Ејмс је ухапшен када је изашао из своје куће након лажног позива свог шефа који га је замолио да дође у ЦИА да разговара о детаљима његовог предстојећег путовања у Москву. 

Хапшење Ејмса, 21. фебруар 1994.

„Осетили смо велико олакшање када смо чули да је ухваћен. Увек смо били забринути да ће се извући“, рекла је Вертефејл. 

Следећег дана, Ејмс и његова супруга Марија оптужени су за шпијунирање, утају пореза и заверу са циљем да почине шпијунажу против САД. Ејмс је признао кривицу и добио доживотни затвор. Као део споразума о признању кривице, Ејмсова супруга осуђена је на пет година затвора. 

81-годишњи Олдриџ Ејмс наставља да служи своју доживотну казну у Федералном поправном заводу средње безбедности у Индијани. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“