Зашто је краљица Елизабета II одликовала совјетског шпијуна?

Russia Beyond (Peter Thompson/Heritage Images/Getty Images; NCJ - Topix/Mirrorpix/Mirrorpix via Getty Images; Syndication/ Mirrorpix / Getty Images)
Конон Молодиј, који је упућен на задатак у Велику Британију, био је обичан совјетски обавештајац. А неочекивано за КГБ и себе самог постао је један од најбогатијих људи у Уједињеном Краљевству.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Тај човек је имао све: комфорну вилу, колекцију луксузних аутомобила, имовину од неколико милиона фунти стерлинга, па чак и почасну повељу од краљице Елизабете II. Импресивно, али оно што изненађује је да се не ради о неком британском аристократи, него о правом совјетском шпијуну.

На тајном задатку против Њеног Величанства

Конон Молодиј је у Велику Британију стигао 1954. године под идентитетом Канађанина Гордона Лонсдејла. Тридесетдвогодишњи официр совјетске обавештајне службе под необичним именом до тада је већ прошао Други светски рат, чији је крај дочекао у Берлину у чину поручника, школовање на правном факултету у родној Москви и, наравно, специјалну обуку у обавештајној школи.

Молодиј се успешно уклопио међу студентима Лондонског универзитета захваљујући томе што је шест година провео у САД. После очеве ране смрти десетогодишњег Конона је, наиме, привремено прихватила на одгајање његова тетка из Сан Франциска. У Совјетски Савез младић се вратио 1938. године са одличним познавањем енглеског језика, који је затим унапредио до савршенства. Осим тога, овај шпијун је одлично владао немачким, француским, па чак и кинеским језиком, који је научио на универзитету.

Гордон Лонсдејл (Конон Молодиј) са пријатељима, 1961.

„Он је човек који се ни по чему не издваја. Код њега је све било просечно: висина, телесна грађа, ухрањеност, нос, очи... Његова спољашност не носи упечатљиве националне црте. Лако може да прође као Енглез, Скандинавац, али и као Немац, Словен, па чак и Француз“, тако је о Молодију-Лонсдејлу говорио његов пријатељ новинар Леонид Колосов.  

Комуникативни Лонсдејл, који је са лакоћом умео да стекне наклоност људи, имао је задатак да се инфилтрира у енглеске војне кругове како би сакупио информације о пројектима бактериолошког оружја на којима је радила Велика Британија, као и о стању њене ратне морнарице. Везу са центром Конон Трофимович под оперативним псеудонимом „Бен“ одржавао је преко тајних агената Мориса и Леонтине Коен, који су се представљали као породица антиквара под презименом Крогер.

Шпијун-милионер  

Како би после школовања на универзитету наставио свој легални боравак у краљевству „Канађанин“ Лонсдејл је одлучио да се бави бизнисом и купио је неколико самоуслужних апарата за аутоматску продају. „Моји апарати су продавали свеске, воду, вино, фломастере, сендвиче, аспирин -  шта све није могло да се смести у њихову прождрљиву утробу!“, присећао се касније совјетски шпијун. 

У почетку је КГБ морао непрекидно да покрива губитке невештог предузетника, али временом посао је кренуо. Конон Трофимович је чак постао сувласник фирме од које је откупио апарате.

Каријера шпијуна-бизнисмена је 1959. године изненада доживела нагли процват. Један од сарадника његове фирме понудио му је да погледа изум свог оца – аутоаларм са блокадом, који се називао „аутомобилски чувар“. Молодију се изум допао, одмах је пронашао инвеститоре и кренуо са производњом. 

Новац је потекао као бујица, а 1960. године на међународном сајму у Бриселу „чувар“ је чак освојио Велику златну медаљу. Овај догађај су запазиле и власти у краљевству. За допринос технологији у Великој Британији и за то што је „прославио земљу на великом међународном сајму“,  Елизабета II је Гордону Лонсдејлу доделила почасну повељу.

Молодиј је постао прави богаташ. Имао је већ четири фирме за своје апарате, осам аутомобила различитих марки, вилу у предграђу Лондона, а неколико соба у најбољим хотелима града изнајмљивао је трајно. „Маска милионера ми је давала право на раскошан живот, али сам то право користио умерено и таман толико да међу милионерима не будем бела врана... Трезвеност, истрајност, самоконтрола – то су три стуба на којима почива наш посао“, тврдио је Конон Трофимович. 

Крах  

Неочекивано богатство није спречило шпијуна да обавља свој посао. Преко врбованих цивилних сарадника базе ратне морнарице у Портланду, где се налазио тајни краљевски научноистраживачки центар британске морнарице, он је за Москву набављао изузетно значајне информације.

Хари Фредерик Хотон и његова љубавница Етел Џи набавили су за Лонсдејла тајне материјале од укупно 17 хиљада страница. Они су пружали комплетан увид у стање британске морнарице и перспективе њеног развоја. Добијени подаци су у СССР-у прослеђивани институтима и конструкторским бироима, где се интензивно радило на њиховој реализацији. Тако је, на пример, читава серија совјетских сонора за истраживање морског дна креирана на бази британских уређаја.

Међутим, управо због Хотона и Џи Конон Молодиј је на крају ухваћен. Британска контраобавештајна служба MИ5 разоткрила их је захваљујући издаји једног пољског агента у Европи. Тако је у видно поље специјалних служби доспео и сам Лонсдејл. Седмог јануара 1961. године ухапшен је на састанку са доушницима. Убрзо су ухапшени и брачни пар Коен који су служили као његова веза.

Молодиј је одбио да сарађује са британским службама и осуђен је на 25 година затвора. Три године касније размењен је за ухваћеног енглеског шпијуна Гревила Вина. У априлу 1964. године Конон се вратио у Москву, где су га већ очекивали жена и деца. Породица коју је обавештајац посећивао само неколико пута годишње приликом тајних посета СССР-у, била је уверена да он ради у трговинском представништву у Кини. Истину су сазнали тек после разоткривања Лонсдејла.

Гревил Вин

Код куће Конон Трофимович се бавио обуком нових кадрова, а такође је учествовао у стварању култног совјетског филма „Мртва сезона“, делимично заснованог на његовој биографији. Ипак, он није престао да се нада да ће се вратити обавештајном раду на терену и чак је због тога хтео да се подвргне пластичној операцији.

Овај се план ипак није остварио. Молодој је преминуо 11. октобра 1970. године од инфаркта кад му је било само 48 година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“