„Руски Бил“: Бандит на Дивљем Западу који је тврдио да води порекло од руских племића

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Цела прича почиње као типични „каубојац“: становнике градића на америчко-мексичкој граници терорише окрутна банда, а необични лик се не уклапа у ту типично западну атмосферу. Али управо он је аутентични јунак ове приче.

Клентонова банда у Тумстоуну

Каубој по имену Њуман Хејнс звани „старац“ Клентон дошао је у Аризону заједно са својим синовима. Настанили су се у градићу Тумстоуну, упознали се са другим каубојима и основали ранч. Клентонови су се у почетку бавили превозом терета и гајењем стоке, али су се брзо преоријентисали на деловање изван закона. Банда је у народу постала позната под надимком „каубоји“.

Аризона, Тумстоун (енгл. Tombstone), Ален Стрит, 1882.

Public domain

Један од најбруталнијих злочинаца у банди био је Вилијам Бросијус, познат као Кудрави Бил Бросијус. Он је уживао репутацију најубојитијег стрелца. „Могао је да погоди зеца у трку и метком да угаси пламен свеће а да не оштети свећу. Погађао је узак простор између раширених прстију добровољаца“, написао је аутор Били Брекинриџ у својој књизи.

Кудрави Бил Бросијус

Public domain

Његова револверска вештина у комбинацији са рђавим карактером стварала је много проблема злосрећним људима који су му се нашли на путу. Кудрави Бил је ради забаве пуцао проповедницима под ноге и тако их приморавао да „играју“ за време проповеди, а једном је натерао неколико Мексиканаца да се скину и играју голи. Највећи проблем је био у томе што је Кудрави Бил убијао људе и остајао некажњен.

Мало је рећи да је Кудрави Бил терорисао људе који су му се нашли на путу. Па ипак, постојао је човек који је могао да обузда Билову рђаву нарав и да је држи под контролом. Тај човек је био исти такав бандит, али се није уклапао у оквире који су били прихваћени на америчком Дивљем западу.

„Руски Бил“

Тај бандит по имену Вилијам Татенбаум заслужио је статус члана Клентонове банде, али не због вештог баратања револвером или због своје подлости, него зато што је изгледао као аутентични денди.

Причало се да је Татенбаум имао коврџаву светлу косу и кицошке бркове. Увек се облачио веома елегантно и бринуо о сваком детаљу.

Поврх свега, Татенбаум је проширио причу о свом необичном пореклу. Тврдио је да је руски племић и да је био хусар у царској коњици. Због тога су му чланови банде дали надимак „Руски Бил“.

Руски Бил

Public domain

Нема много података о карактеру Руског Била и о његовом претходном животу. Чланак у Њујорк тајмсу објављен 23. септембра 1883. године је по свему судећи једини извор података о овој несвакидашњој личности.

„Његов изглед је привлачио пажњу на сваком месту. Носио је модерно каубојско одело и у њему је био нарочито упадљив. Имао је оштре црте лица, дугачке опуштене бркове и коврџаву светлу косу која му је падала на рамена. Због тога је Руски Бил увек скретао пажњу дошљака“, написао је за Њујорк тајмс аутор који је тврдио да се срео са Руским Билом.

Руски Бил је заједно са осталим члановима банде крао стоку у градовима САД, терао је преко границе у Мексико и тамо продавао. Сам он је тврдио да је убијао људе, али нису сачувана никаква записана сведочанства савременика који би потврдили да су били очевици неких других злочина овог занимљивог бандита, осим крађе стоке.

Па ипак, причало се да је он имао и друге таленте. „Руски Бил је био образован човек, течно је говорио четири језика и увек се радовао када [би му се указала могућност да са неким поразговара о књижевности, науци или уметности]. О његовој прошлости се није знало ништа осим да је био из Русије, јер би сваки крадљивац стоке доживео као увреду питање везано за његову прошлост, те нико није ни покушавао да сазна како се догодило да се човек са таквим интелектуалним достигнућима придружи бандитима“, пише у чланку Њујорк тајмса.

Бандит је тврдио да припада руском племићком роду. Ако је то истина, онда познавање неколико језика није необична појава јер су руски племићи били углавном добро образовани и од детињства су говорили неколико страних језика, нарочито француски.

Друге његове тврдње, међутим, није могуће проверити. Зна се, на пример, да је Руски Бил тврдио како је служио као хусар у царској коњици и да је побегао из земље јер је требало да буде изведен пред војни суд због тога што је ударио надређеног официра. То се, додуше, не може ни оповргнути. Такав инцидент је теоријски могао да се догоди јер су хусари били познати по импулсивном карактеру и непромишљеним потезима.

„Ђаволски непријатна“ ситуација у Шекспиру

Руски Бил је завршио живот у граду Шекспиру, држава Њу Мексико.

Зграде у Шекспиру, Њу Мексико

Legion Media

Бил се удружио са бандитом Сенди Кингом, лоповом и коњокрадицом, који се настанио у Њу Мексику, у градићу Шекспиру. Ту је он правио нереде и брзо је стекао репутацију градског хулигана. Руски Бил је, упркос здравој логици, кренуо стопама свога новог пријатеља и такође дошао у Шекспир.

Када је Сенди Кинг 9. новембра 1881. године ухапшен и затворен због тога што је у свађи пуцао у кажипрст једног продавца, Руски Бил није губио време на покушаје да ослободи компањона, него је наставио да краде коње које је нашао у граду. Али очигледно није имао довољно искуства у том послу, па је брзо ухваћен на делу, после чега се придружио своме пријатељу иза решетака.

Хотел „Стратфорд“ у граду Шекспиру у улици Авон, Њу Мескико

Legion Media

Људи из Одбора за будност су самоиницијативно узели закон у своје руке и брзо осудили Руског Била на смрт вешањем. Његовог друга Сендија Кинга окарактерисали су као „ђаволски непријатног човека“ и такође послали на вешала.

По закону линча два бандита су уведена у импровизовану судницу, где је иначе била трпезарија тамошњег хотела „Стратфорд“, пребацили конопце преко греда на таваници, намакли им омче око врата и вукли увис док ови нису престали да дају знаке живота.

Њу Мексико, Шекспир, рударски град духова, унутрашњост напуштене куће

Legion Media

Тако се завршила прича о Руском Билу, необичном бандиту који је тврдио да је на Дивљи запад дошао из далеке Русије.

Аутор чланка у Њујорк тајмсу додао је и необичан постскриптум:

„Недавно је шериф округа Грант, Њу Мексико, добио писмо од америчког конзула у Санкт Петербургу, у коме пише да је грофица Телфрин жарко желела да сазна где се налази њен син који је протеран из политичких разлога иако је поседовао велика имања. Уз писмо је била приложена и фотографија Руског Била. Грофици је саопштено да је он пре две године извршио самоубиство у Шекспиру, тако да је права истина сакривена од његове мајке“.

Па ипак, тешко је рећи да ли тај податак одговара истини. Пре свега, име Телфрин није руског порекла. Штавише, грофица са таквим именом фигурира само у причи везаној за Руског Била.

Овде сазнајте како су Руси изгубили право на ношење оружја 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!