У дом за смештај радника париске фабрике „Рено“ 8. јануара 1926. године упала је полиција са налогом за претрес. Тражили су сумњивог кинеског радника који се бавио пропагандом комунизма међу колегама. Француске власти су биле спремне да овог побуњеника, Денга Сјаопинга, протерају из земље али је кинески комуниста у том тренутку већ био на путу за Русију.
Страсни манастир у време боравка Денга Сјаопинга у Москви.
Public domainДенга Сјаопинга са још 17 кинеских комуниста у Москву је послао Европски биро Комунистичке партије Кине ради проучавања искуства бољшевика у изградњи комунизма. По доласку у град 17. јануара Денг се најпре настанио, ни мање ни више него у древном Страсном манастиру, који се налазио у центру Москве, на месту садашњег споменика Пушкину. Тамо је био Комунистички универзитет радника Истока, у који је Денг Сјаопинг првобитно био упућен као студент.
Денг Сјаопинг
Public domainНедељу дана након доласка, Денг Сјаопинг се уписао на Универзитет радника Кине „Сун Јат Сен“ у улици Волхонка бр. 16. Раније се овде налазила Прва московска губернијска гимназија, једна од најстаријих у престоници. Зграда је била у сенци масивне московске светиње, Храма Христа Спаситеља, онаквог какав је био пре рушења 1931. године. Ректор универзитета био је Карл Радек, савезник Лењина и Троцког, и један од оснивача совјетске државе.
Улица Волхонка
Public domainДруг Денг је 29. јануара 1926. добио студентску картицу Универзитета радника Кине са бројем 233 на име Ивана Сергејевича Дозорова, као и комплет свакодневних ствари које добијају сви ученици: одело, капут, чизме, кошуљу, пешкир, крпу за прање, марамице, чешаљ, сапун, четку за ципеле и четкицу за зубе, и пасту за зубе. Студенти су сами куповали капе и кравате, без којих је било немогуће замислити мушко одело у Москви двадесетих година прошлог века.
Студенти Универзитета радника Кине „Сун Јат Сен“
Public domainКинески комуниста Шенг Јуе, који је такође студирао 1920. на Универзитету радника Кине „Сун Јат Сен“, написаће касније: „Држали смо се општеприхваћене моде. Обично смо носили до грла затворен кратки капут, као Лењин, или националне плаве украјинске кошуље, које су се закопчавале на левој страни, иако смо добијали и европска одела. Зими, када је било страшно хладно, носили смо зимске капуте и топле капе. Добијали смо још и чизме за снежно и кишно време, и сандале преко лета.
Фудбалска екипа универзитета
Public domainСтуденти су били распоређени у студентске домове у центру Москве, често у бивше племићке виле. До универзитета се путовало превозом. Студентска путна карта важила је само до 8 сати ујутру, тј. до почетка наставе. Они који би се успавали морали су да пешаче. Било је опасно враћати се увече кроз мрачни центар Москве јер је после грађанског рата још увек све врвело од бандита и проститутки, па су се студенти, пише Шенг Јуе, „трудили да иду у групама да не би били мета пљачкаша“.
Алеја којом је Денг Сјаопинг ишао на предавања.
Public domainИмали су три оброка, „обилна и веома квалитетна. За доручак смо, на пример, добијали јаја, хлеб и путер, млеко, кобасицу, чај, а понекад и кавијар. Чини ми се да ни богаташима није сервиран обилнији доручак него нама овде... Када нам је руска храна досадила, запослили су кинеског кувара, да би нам угодили.“
Денг Сјаопинг
Dutch National ArchivesСтуденти Универзитета радника Кине слушали су предавања из „руског језика, историје развоја друштвених облика (историјски материјализам), историје кинеског револуционарног покрета и револуционарних покрета на Западу и Истоку, историје Свесавезне комунистичке партије бољшевика, економске географије, политичке економије, партијске изградње, војне политике и новинарства“.
Јавна промоција књиге Денга Сјаопинга „Основна питања савремене Кине“. Насловна страница.
Олег Ласточкин/SputnikНастава се одвијала осам сати дневно, шест дана у недељи. У наставни програм била је укључена и историја кинеског револуционарног покрета и историја Свесавезне комунистичке партије бољшевика. Предавања за кинеске студенте држана су на руском језику, уз паралелно превођење. Са студенатима, којих је било око пет стотина, радило је више од 150 наставника, стручњака и преводилаца.
Горбачов и Сјаопинг
SputnikНа упису је Денг Сјаопинг приложио кратку аутобиографију у којој је објаснио зашто му је важно да студира у Москви. „Ми, омладина Истока, имамо веома снажну жељу за ослобођењем, али нам је тешко да систематизујемо наше идеје и поступке... Зато сам дошао у Русију пре свега да стекнем гвоздену дисциплину и примим „комунистичко“ крштење како бих могао у потпуности да комунизујем своје идеје и поступке”.
Зграда у којој је касније био смештен Универзитет радника Кине.
Public domainУ међувремену, Фенг Јуксианг, будући маршал Републике Кине, провео је 3 месеца у Москви у лето 1926. године. Он је успео да у преговорима са совјетском владом издејствује малу материјалну помоћ и саветнике. Совјетско руководство је сматрало да ће најефикасније бити да Фенгу пошаљу најбоље студенте са Универзитета радника Кине. Међу одабранима се нашао и Денг Сјаопинг, који је морао да прекине своје студије. Годину дана након доласка у Москву, 12. јануара 1927. године, Денга су исписали са Универзитета „Сун Јат Сен“. Он је истога дана отпутовао у отаџбину. У опису Денгових особина које је издао универзитет писало је: „Веома активан и енергичан, један од најбољих организационих радника. Дисциплинован и уздржан. По успеху међу првима. Добро обучен“. Друга Денга је у Кини чекала револуција, а Универзитет радника Кине у Москви остао је његова једина „комунистичка школа“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
