Како је Денг Сјаопинг као студент живео у Москви

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У дом за смештај радника париске фабрике „Рено“ 8. јануара 1926. године упала је полиција са налогом за претрес. Тражили су сумњивог кинеског радника који се бавио пропагандом комунизма међу колегама. Француске власти су биле спремне да овог побуњеника, Денга Сјаопинга, протерају из земље али је кинески комуниста у том тренутку већ био на путу за Русију.

Денга Сјаопинга са још 17 кинеских комуниста у Москву је послао Европски биро Комунистичке партије Кине ради проучавања искуства бољшевика у изградњи комунизма. По доласку у град 17. јануара Денг се најпре настанио, ни мање ни више него у древном Страсном манастиру, који се налазио у центру Москве, на месту садашњег споменика Пушкину. Тамо је био Комунистички универзитет радника Истока, у који је Денг Сјаопинг првобитно био упућен као студент.

Где и како су живели кинески студенти у Москви?

Недељу дана након доласка, Денг Сјаопинг се уписао на Универзитет радника Кине „Сун Јат Сен“ у улици Волхонка бр. 16. Раније се овде налазила Прва московска губернијска гимназија, једна од најстаријих у престоници. Зграда је била у сенци масивне московске светиње, Храма Христа Спаситеља, онаквог какав је био пре рушења 1931. године. Ректор универзитета био је Карл Радек, савезник Лењина и Троцког, и један од оснивача совјетске државе.

Друг Денг је 29. јануара 1926. добио студентску картицу Универзитета радника Кине са бројем 233 на име Ивана Сергејевича Дозорова, као и комплет свакодневних ствари које добијају сви ученици: одело, капут, чизме, кошуљу, пешкир, крпу за прање, марамице, чешаљ, сапун, четку за ципеле и четкицу за зубе, и пасту за зубе. Студенти су сами куповали капе и кравате, без којих је било немогуће замислити мушко одело у Москви двадесетих година прошлог века.

Кинески комуниста Шенг Јуе, који је такође студирао 1920. на Универзитету радника Кине „Сун Јат Сен“, написаће касније: „Држали смо се општеприхваћене моде. Обично смо носили до грла затворен кратки капут, као Лењин, или националне плаве украјинске кошуље, које су се закопчавале на левој страни, иако смо добијали и европска одела. Зими, када је било страшно хладно, носили смо зимске капуте и топле капе. Добијали смо још и чизме за снежно и кишно време, и сандале преко лета.

Студенти су били распоређени у студентске домове у центру Москве, често у бивше племићке виле. До универзитета се путовало превозом. Студентска путна карта важила је само до 8 сати ујутру, тј. до почетка наставе. Они који би се успавали морали су да пешаче. Било је опасно враћати се увече кроз мрачни центар Москве јер је после грађанског рата још увек све врвело од бандита и проститутки, па су се студенти, пише Шенг Јуе, „трудили да иду у групама да не би били мета пљачкаша“.

Имали су три оброка, „обилна и веома квалитетна. За доручак смо, на пример, добијали јаја, хлеб и путер, млеко, кобасицу, чај, а понекад и кавијар. Чини ми се да ни богаташима није сервиран обилнији доручак него нама овде... Када нам је руска храна досадила, запослили су кинеског кувара, да би нам угодили.“

Шта је Денг Сјаопинг студирао у Москви?

Студенти Универзитета радника Кине слушали су предавања из „руског језика, историје развоја друштвених облика (историјски материјализам), историје кинеског револуционарног покрета и револуционарних покрета на Западу и Истоку, историје Свесавезне комунистичке партије бољшевика, економске географије, политичке економије, партијске изградње, војне политике и новинарства“.

Настава се одвијала осам сати дневно, шест дана у недељи. У наставни програм била је укључена и историја кинеског револуционарног покрета и историја Свесавезне комунистичке партије бољшевика. Предавања за кинеске студенте држана су на руском језику, уз паралелно превођење. Са студенатима, којих је било око пет стотина, радило је више од 150 наставника, стручњака и преводилаца.

На упису је Денг Сјаопинг приложио кратку аутобиографију у којој је објаснио зашто му је важно да студира у Москви. „Ми, омладина Истока, имамо веома снажну жељу за ослобођењем, али нам је тешко да систематизујемо наше идеје и поступке... Зато сам дошао у Русију пре свега да стекнем гвоздену дисциплину и примим „комунистичко“ крштење како бих могао у потпуности да комунизујем своје идеје и поступке”.

У међувремену, Фенг Јуксианг, будући маршал Републике Кине, провео је 3 месеца у Москви у лето 1926. године. Он је успео да у преговорима са совјетском владом издејствује малу материјалну помоћ и саветнике. Совјетско руководство је сматрало да ће најефикасније бити да Фенгу пошаљу најбоље студенте са Универзитета радника Кине. Међу одабранима се нашао и Денг Сјаопинг, који је морао да прекине своје студије. Годину дана након доласка у Москву, 12. јануара 1927. године, Денга су исписали са Универзитета „Сун Јат Сен“. Он је истога дана отпутовао у отаџбину. У опису Денгових особина које је издао универзитет писало је: „Веома активан и енергичан, један од најбољих организационих радника. Дисциплинован и уздржан. По успеху међу првима. Добро обучен“. Друга Денга је у Кини чекала револуција, а Универзитет радника Кине у Москви остао је његова једина „комунистичка школа“.