Како је директан потомак Џингис-кана постао православни светитељ

Негде у XIII веку у Златну хорду код Берке-кана стигао је Кирил, епископ Ростовски и Јарославски. Тражио је од кана помоћ за своју паству и говорио о томе како је становништво његове епархије пришло хришћанској вери и како се на гробу светог Леонтија Ростовског дешавају чудесна исцељења. 

Берке-кан је био дирнут начином говора и убедљивошћу ростовског светитеља. Кирилово излагање чуо је и Даир Кајдагул, царевић, рођак кана и потомак Џингис-кана по рођењу. На њега је Кирил такође оставио дубок утисак.

Препоручујемо

Због чега је у СССР-у погубљен потомак Џингис-кана?

Убрзо се кану разболео син. Послао је у Ростов по Кирила, присетивши се прича о чудима православља. Епископ је наложио да се у ростовској цркви служе молебни за здравље кановог сина. А он је пожурио у Хорду, где је над болесником очитао свету молитву, након чега је, према легенди, овај здрав устао из постеље. За то је епископ Кирил од кана добио писмо према којем је сав годишњи данак од кнежева Ростова и Јарославља одлазио у црквену благајну.

Приликом повратка у Ростов епископа Кирила је стигао царевић Даир. Са сузама у очима молио је светитеља да га поведе са собом, уверавајући га да жели да упозна православну веру и својим очима види руске цркве. За епископа је било врло ризично да поведе са собом Даира, јер је тако могао да изазове канов бес. Међутим, ипак га је позвао у Ростов.

Тамо је Даир живео у епископовој кући, учио руски језик, посећивао цркве и манастире. Живео је скромно и смерно, није учествовао у политици, бавио се само служењем Богу. Кроз неко време Берке-кан је царевићу послао неколико „кола са сребром“, што је био знак да је Даиров стриц одобрио његов одлазак из Хорде.

Касније се Даир крстио у православљу под именом Петар и од својих средстава основао манастир на језеру Неро. Према легенди, манастир је подигнут управо на месту где су му се јавили свети Петар и Павле. Сада је то Петровски Ростовски мушки манастир.

Јавно власништво

Петар се оженио богатом Ростовљанком и имали су бројно потомство. Од њих је потекао племићки род Чириков. После женине смрти Петар је постао монах у манастиру који је основао, где је и умро 1291. године. Народ је почео да га поштује готово одмах након смрти, а 1547. године је проглашен за светитеља.

Јавно власништво

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!