Становници Прага поздрављају борце чехословачког корпуса који су се борили заједно са црвеноармејцима у ослобађању земље.
SputnikУјутро 2. маја 1945. године командант Берлина генерал Хелмут Вајдлинг наредио је остацима градског гарнизона да положе оружје и предају се Црвеној армији. Тешка и крвава битка за главни град Трећег рајха завршила се победом Совјетског Савеза. Међутим, заузимањем „јазбине фашистичке звери“ рат још увек није био завршен.
У граду Флензбургу (на граници са Данском) нова немачка влада на челу са гросадмиралом Карлом Деницем још увек је имала велики војни контингент на територији Чехословачке и Аустрије. Нацисти су се надали да ће постићи договор са западним савезницима Русије и заједнички формирати јединствени фронт против руске војске, или ће се њима предати пре него што пристигне Црвена армија.
Онеспособљени немачки тенк на улици, Праг, мај 1945.
Getty ImagesГрупа армија „Центар“ била је размештена у ценралном и западном делу Чешке и бројала је око 900.000 војника на челу са генерал-фелдмаршалом Фердинандом Шернером. Њима су се супротставиле снаге са три совјетска фронта – Првог украјинског на челу са маршалом Иваном Коњевом, Другог украјинског под командом маршала Родиона Малиновског и Четвртог украјинског којим је командовао генерал Андреј Јерјоменко. Учествовале су и савезничке пољске, румунске и чехословачке војне јединице, укупно око два милиона војника.
Праг је био крупан саобраћајни чвор у региону, те је изабран као главни циљ велике операције Црвене армије у Европи. Најближи чешкој престоници био је Коњев, па се он пробијао до ње са севера преко Дрездена, а Малиновски и Јерјоменко су надирали са југа и истока. Трупе су добиле задатак да опколе, распарчају и потуку непријатељски контингент не дозвољавајући му да се повуче на запад и затим преда Американцима.
Антонин Сохор, командир чете митраљезаца 1. пешадијског батаљона 1. засебне чехословачке пешадијске бригаде.
Николај Јероњин/SputnikПочетак операције планиран је за 7. мај. Међутим, у Прагу је 5. маја букнуо устанак, па се Чешки национални комитет, који је руководио устанком, обратио преко радија совјетској страни са молбом да му што пре притекне у помоћ. Због тога је офанзива почела дан раније.
Артиљеријска батерија код Прага.
Sputnik„Громогласна плотунска паљба гардијских „каћуша“ разнела је у парампарчад напрегнуту тишину на фронту. Сложеним многогласјем су се одазвали артиљеријски системи свих калибара“, написао је касније командант Пете гардијске армије, генерал Алексеј Жадов, описујући вечерњу атмосферу тог 6. маја: „Огњени вихор по завршетку артиљеријске припреме није јењавао, него је постајао све моћнији и разорнији. Полако се померајући у дубину непријатељске одбране брисао је пред собом све што му се нашло на путу: и непријатељску живу силу и технику, ватрена средства, склоништа, средства везе, командне и осматрачке положаје. Затим су тенкови и пешадија одлучно јуришали на непријатеља дуж целог фронта“.
Прве су у офанзиву кренуле трупе Првог украјинског фронта, и током прве ноћи су продрле 10-12 километара у дубину непријатељске одбране. „У обичним условима тај успех би био сасвим довољан“, написао је у својим мемоарима маршал Коњев: „Међутим, имајући у виду новонасталу ситуацију у Прагу, био је драгоцен сваки час, и зато сам ја захтевао... јачи темпо офанзиве. Пешадија је имала задатак да у току наредна 24 часа напредује 40-45 километара, а тенкисти 50-60. Наређено им је да јуришају даноноћно, без обзира на умор и било какве сметње“.
Непријатељ је покушавао да пружи отпор офанзиви Црвене армије, вршио контранападе, минирао подручје, дизао у ваздух мостове и остављао попреко на путу покварене тенкове и камионе. Али војници сва три фронта успели су да пробију непријатељску одбрану свуда где је она пружена, да савладају Рудне горе, заузму Дрезден и стигну надомак Прага.
Прашки непријатељски контингент није положио оружје после потписивања безусловне капитулације Немачке 7. маја у Ремсу. „Шернерове намере су биле да се бори против нас докле год постоји могућност, и да нам у критичном тренутку умакне и капитулира пред онима против којих није ратовао“, истакао је Коњев.
Усиљени марш 63. чељабинске тенковске бригаде до Прага.
Државни историјски музеј Јужног Урала/russiainphoto.ruГенерал-фелдмаршал је заиста успео да се пробије до Американаца (а они су га крајем маја изручили СССР-у), али његовој војсци већином то није пошло за руком. У 4. сата ујутру 9. маја, после усиљеног марша дугог 80 километара, први је у Праг ушао 10. гардијски тенковски корпус 4. гардијске тенковске армије Првог украјинског фронта. Ускоро су пристигле и снаге других фронтова. Заузимањем града Немцима је одсечена одступница.
„Чеси су нас изванредно дочекали“, написао је касније тенкиста Василиј Москаљенко: „Дечаци су притрчавали тенковима као поручени, са кофама хладне воде. После марша она нам је била као мед. Прилазили су сваком тенку носећи нешто на дар. У то време је цветао јоргован, и деца су сваком тенкисти доносила пуне руке цвећа. Окупио се народ, мало и велико, од радости су нас хватали за руке, љубили нас и грлили“.
Осмог маја (9. маја по московском времену) у предграђу Берлина Карлсхорсту поновно је потписан акт о капитулацији Немачке чиме је окончан рат у Европи. Па ипак, борбена дејства су настављена. Црвена армија је гонила раштркане групе непријатељских војника који су покушавали да се пробију до западних савезника.
Војници гардијске тенковске чете потпоручника Сотникова на заробљеним немачким „Пантерима“ код Прага.
SputnikЈединице Првог и Другог украјинског фронта су 10. и 11. маја дошле у додир са америчким јединицама на подручју градова Кемниц, Плзењ и Карлове Вари. Чак су успели мало и да ратују заједно против Немаца. Код села Сливице совјетске трупе су уз артиљеријску подршку Треће армије САД потукле војску СС групенфирера Карла Фридриха фон Пиклер-Бургхауса коју су блокирали чехословачки партизани.
Током Прашке офанзиве Црвена армија је потукла последњи већи немачки војни контингент заробивши преко 850.000 војника, међу њима и 60 генерала. Непријатељ је изгубио неколико десетина хиљада, а Црвена армија 11.000 људи.
Ослобођење Чехословачке. Заробљени војници нацистичке војске пролазе поред онеспособљене војне технике.
Фјодор Левшин/SputnikУ својим мемоарима „Четрдесет пета“ маршал Иван Коњев је написао: „Када одем на Ољшанско гробље у Прагу, где почива прах наших војника и официра који су погинули у Прашкој операцији, са тугом читам на споменицима украшеним цвећем датум „9. мај“. Рат је у суштини већ био завршен, а ти људи су погинули овде, у прашким предграђима када је цела наша земља већ славила победу. Погинули су у последњим окршајима са непријатељем неустрашиво довршавајући започети посао“.
Почетак маја 1945. У процесу Прашке офанзиве, совјетске трупе су ослободиле Чехословачку. Становници цвећем дочекују совјетске војнике.
SputnikТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
