Ујутро 2. маја 1945. године командант Берлина генерал Хелмут Вајдлинг наредио је остацима градског гарнизона да положе оружје и предају се Црвеној армији. Тешка и крвава битка за главни град Трећег рајха завршила се победом Совјетског Савеза. Међутим, заузимањем „јазбине фашистичке звери“ рат још увек није био завршен.
У граду Флензбургу (на граници са Данском) нова немачка влада на челу са гросадмиралом Карлом Деницем још увек је имала велики војни контингент на територији Чехословачке и Аустрије. Нацисти су се надали да ће постићи договор са западним савезницима Русије и заједнички формирати јединствени фронт против руске војске, или ће се њима предати пре него што пристигне Црвена армија.
Група армија „Центар“ била је размештена у ценралном и западном делу Чешке и бројала је око 900.000 војника на челу са генерал-фелдмаршалом Фердинандом Шернером. Њима су се супротставиле снаге са три совјетска фронта – Првог украјинског на челу са маршалом Иваном Коњевом, Другог украјинског под командом маршала Родиона Малиновског и Четвртог украјинског којим је командовао генерал Андреј Јерјоменко. Учествовале су и савезничке пољске, румунске и чехословачке војне јединице, укупно око два милиона војника.
Праг је био крупан саобраћајни чвор у региону, те је изабран као главни циљ велике операције Црвене армије у Европи. Најближи чешкој престоници био је Коњев, па се он пробијао до ње са севера преко Дрездена, а Малиновски и Јерјоменко су надирали са југа и истока. Трупе су добиле задатак да опколе, распарчају и потуку непријатељски контингент не дозвољавајући му да се повуче на запад и затим преда Американцима.
Почетак операције планиран је за 7. мај. Међутим, у Прагу је 5. маја букнуо устанак, па се Чешки национални комитет, који је руководио устанком, обратио преко радија совјетској страни са молбом да му што пре притекне у помоћ. Због тога је офанзива почела дан раније.
„Громогласна плотунска паљба гардијских „каћуша“ разнела је у парампарчад напрегнуту тишину на фронту. Сложеним многогласјем су се одазвали артиљеријски системи свих калибара“, написао је касније командант Пете гардијске армије, генерал Алексеј Жадов, описујући вечерњу атмосферу тог 6. маја: „Огњени вихор по завршетку артиљеријске припреме није јењавао, него је постајао све моћнији и разорнији. Полако се померајући у дубину непријатељске одбране брисао је пред собом све што му се нашло на путу: и непријатељску живу силу и технику, ватрена средства, склоништа, средства везе, командне и осматрачке положаје. Затим су тенкови и пешадија одлучно јуришали на непријатеља дуж целог фронта“.
Прве су у офанзиву кренуле трупе Првог украјинског фронта, и током прве ноћи су продрле 10-12 километара у дубину непријатељске одбране. „У обичним условима тај успех би био сасвим довољан“, написао је у својим мемоарима маршал Коњев: „Међутим, имајући у виду новонасталу ситуацију у Прагу, био је драгоцен сваки час, и зато сам ја захтевао... јачи темпо офанзиве. Пешадија је имала задатак да у току наредна 24 часа напредује 40-45 километара, а тенкисти 50-60. Наређено им је да јуришају даноноћно, без обзира на умор и било какве сметње“.
Непријатељ је покушавао да пружи отпор офанзиви Црвене армије, вршио контранападе, минирао подручје, дизао у ваздух мостове и остављао попреко на путу покварене тенкове и камионе. Али војници сва три фронта успели су да пробију непријатељску одбрану свуда где је она пружена, да савладају Рудне горе, заузму Дрезден и стигну надомак Прага.
Прашки непријатељски контингент није положио оружје после потписивања безусловне капитулације Немачке 7. маја у Ремсу. „Шернерове намере су биле да се бори против нас докле год постоји могућност, и да нам у критичном тренутку умакне и капитулира пред онима против којих није ратовао“, истакао је Коњев.
Генерал-фелдмаршал је заиста успео да се пробије до Американаца (а они су га крајем маја изручили СССР-у), али његовој војсци већином то није пошло за руком. У 4. сата ујутру 9. маја, после усиљеног марша дугог 80 километара, први је у Праг ушао 10. гардијски тенковски корпус 4. гардијске тенковске армије Првог украјинског фронта. Ускоро су пристигле и снаге других фронтова. Заузимањем града Немцима је одсечена одступница.
„Чеси су нас изванредно дочекали“, написао је касније тенкиста Василиј Москаљенко: „Дечаци су притрчавали тенковима као поручени, са кофама хладне воде. После марша она нам је била као мед. Прилазили су сваком тенку носећи нешто на дар. У то време је цветао јоргован, и деца су сваком тенкисти доносила пуне руке цвећа. Окупио се народ, мало и велико, од радости су нас хватали за руке, љубили нас и грлили“.
Осмог маја (9. маја по московском времену) у предграђу Берлина Карлсхорсту поновно је потписан акт о капитулацији Немачке чиме је окончан рат у Европи. Па ипак, борбена дејства су настављена. Црвена армија је гонила раштркане групе непријатељских војника који су покушавали да се пробију до западних савезника.
Јединице Првог и Другог украјинског фронта су 10. и 11. маја дошле у додир са америчким јединицама на подручју градова Кемниц, Плзењ и Карлове Вари. Чак су успели мало и да ратују заједно против Немаца. Код села Сливице совјетске трупе су уз артиљеријску подршку Треће армије САД потукле војску СС групенфирера Карла Фридриха фон Пиклер-Бургхауса коју су блокирали чехословачки партизани.
Током Прашке офанзиве Црвена армија је потукла последњи већи немачки војни контингент заробивши преко 850.000 војника, међу њима и 60 генерала. Непријатељ је изгубио неколико десетина хиљада, а Црвена армија 11.000 људи.
У својим мемоарима „Четрдесет пета“ маршал Иван Коњев је написао: „Када одем на Ољшанско гробље у Прагу, где почива прах наших војника и официра који су погинули у Прашкој операцији, са тугом читам на споменицима украшеним цвећем датум „9. мај“. Рат је у суштини већ био завршен, а ти људи су погинули овде, у прашким предграђима када је цела наша земља већ славила победу. Погинули су у последњим окршајима са непријатељем неустрашиво довршавајући започети посао“.
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи