Како су совјетски ратни заробљеници авионима бежали из немачког заробљеништва

1. Николај Лошаков

Николај Кузмич Лошаков

Archive photo

Први совјетски пилот који је побегао авионом из немачког заробљеништва био је гардијски потпоручник Николај Кузмич Лошаков. Немци су га заробили 27. маја 1943. године када је његов авион Јак-1 оборен у ваздушној борби код Лењинграда.

Лошаков је у заробљеништву послат на изградњу ауто-пута код аеродрома близу града Остров у Псковској области. Тада је дошао на смелу идеју да изведе бекство авионом.

Николај Кузмич није имао доступ техници, али је на аеродрому упознао водника оклопних снага Ивана Денисјука, који је радио на пуњењу авиона горивом. Заједно су почели да кују план бекства. Денисјук је почео да учи основе ваздухопловства како би могао запамтити и нацртати шему распореда уређаја за управљање у немачким авионима. Све је то он преносио Лошакову, и чак му је набавио униформу немачког пилота.

Први покушај бегунци су предузели 10. августа 1943. године. Лошаков је стигао до аеродрома и ушао у хангар, али га је омео чувар са псом. Следећег дана су имали више среће. Немачки пилоти су отишли на ручак и оставили на писти неколико лаких извиђачких авиона Fi 156 Рода.

Лошаков и Денисјук су изашли из склоништа и храбро кренули према авиону. У почетку нико на аеродрому није обратио пажњу на авион који полеће, али је убрзо на њега отворена јака паљба.

Други светски рат. Противавионски топ

Roger Viollet/Getty Images

Бегунци су прелетели 300 километара и спустили се на совјетску територију. Пилот је био рањен, а на авиону је било девет рупа од метака.

Није их, међутим, чекала топла добродошлица – оптужени су за издају. Денисјук је под притиском признао кривицу и осуђен је на 20 година затвора (пуштен је 1951. године). Лошаков није признао кривицу и добио је три године затвора. Ослобођен је пре истека казне у августу 1945. године, а 14 година касније потпуно је рехабилитован.

2. Аркадиј Ковјазин

Аркадиј Михајлович Ковјазин

Archive photo

Бекство Аркадија Михајловича Ковјазина било је веома слично Лошаковљевом бекству. Чак је и заплењени авион Fi 156 Рода био исте марке.

У току једног борбеног лета крајем 1941. године на бомбардеру дугог долета ДБ-ЗФ којим је управљао Ковјазин отказали су мотори, и он је принудно слетео на територију Риге. Немци су заробили пилота, навигатора и стрелца-радисту.

Аркадиј Михајлович је много пута пребациван из једног логора за ратне заробљенике у други, све док се 1943. није поново нашао код Риге. Ту је упознао заробљеника пешадинца Владимира Крупског који је као ложач радио на војном аеродрому.

Крупски је уживао поверење код Немаца, па је командант аеродрома на његову молбу непромишљено поверио Ковјазину посао ложача. Тако се Аркадију и Владимиру пружила прилика коју они нису могли пропустити.

Fi 156 Рода

Archive photo

Ушли су у авион 4. октобра 1943. године и покушали да полете али им, за разлику од Лошакова, из прве није пошло за руком. Немци су посумњали да нешто није у реду па су послали бициклисту да оде до авиона, а овај је дигао узбуну чим је угледао бегунце. Али авион је успео да се вине у небо.

Ковјазин и Крупски су долетели до слободне триторије и успешно прошли све неопходне провере. Међутим, Аркадију Михајловичу је забрањено да пилотира и он је крај рата дочекао у пешадији. Владимир Крупски се такође борио у јединицама пешадије, погинуо је у априлу 1945. године у Југославији.

3. Михаил Девјатајев

Херој Совјетског Савеза Михаил Петрович Девјатајев

Archive photo

Михаил Петрович Девјатајев, гардијски натпоручник и пилот ловачког авиона, заробљен је у јулу 1944. године. Он је одлучно одбио да сарађује са нацистима, а затим је организовао бекство, које су Немци осујетили.

Поново је покушао да побегне када је послат у логор на острво Уседом у Балтичком мору. Због своје физичке снаге додељено му је да обавља тешке послове на оближњем тајном полигону Пенеминде, где је Трећи рајх правио своје „чудо од оружја“, тј. прве авионе на млазни погон, крстарећу ракету ФАУ-1 и балистичку ракету ФАУ-2.

Заробљеног пилота Немци никада не би пустили близу авиона, али је Девјатајев у концентрационом логору Заксенхаузен, где је боравио раније, успео да присвоји идентитет преминулог заробљеника, бившег учитеља Григорија Никитенка. Плочицу са покојниковим бројем тајно му је предао логорашки берберин.

Девјатајев-Никитенко је брзо пронашао још девет осуђеника спремних за бекство. Одлучили су да то изведу на немачком бомбардеру Хајнкел 111. Девјатајев је користио сваку могућност да се нађе близу авиона, а ако се посрећи, и да уђе унутра и баци поглед на командну таблу.

Бомбардер Heinkel He 111

Bundesarchiv

Заробљеници су 8. фебруара 1945. године крадом пришли Хајнкелу док је на полигону било време ручка, убили су стражара и почели да припремају авион за полетање. После извесних компликација, из другог покушаја, авион је ипак успео да полети.

„Аеродром је био равнодушан према звуку мотора нашег авиона. Није ми тешко да замислим како на то реагују техничари и пилоти. Они мирно ручају... Зато сам без страха дао пун гас и проверио мотор при различитим бројевима обртаја. Осећао сам се самоуверено, чак и безбрижно. Више нас нико није могао зауставити да ухватимо залет, нити нас спречити да узлетимо“, сећао се касније Девјатајев.

Непријатељ се сувише касно прибрао, тако да противваздухопловна одбрана Хајнкелу више није могла наудити. Стигао их је само један Фоке-Вулф али им није могао ништа јер није био спреман за лет и није имао муниције.

Девјатајев се успешно пробио кроз совјетску противваздухопловну одбрану и успео да спусти авион. Цела група је морала да прође темељну проверу. Скоро сви помоћници пилота вратили су се на фронт где су убрзо изгинули у борбама.

Испоставило се да је Хајнкел који је Михаил Петрович запленио био пун тајне апаратуре за комуникацију, управљање и праћење лансирања ракета ФАУ. Поред тога, Девјатајев је прецизно навео координате ракетних лансера на острву, после чега их је совјетска авијација одмах бомбардовала.

И поред тога, представници власти су веома дуго гајили извесно неповерење према Девјатајеву. Звање Хероја Совјетског Савеза додељено му је тек 1957. године.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!