На свом врхунцу, тамбовска банда је контролисала скоро цео град Санкт Петербург. Њен вођа Владимир Барсуков (рођен као Владимир Кумарин) имао је толику моћ и утицај у граду да је добио надимак „ноћни губернатор Санкт Петербурга“.
Владимир Барсуков (Кумарин)
Алексеј Даничев/SputnikРодом из Тамбова, провинцијског руског града, Барсуков је основао банду касних 1980-их у Санкт Петербургу. За неколико година, банда је проширила своје активности од зарађивања новца терорисањем малих предузетника до монопола на трговину дрогом, фирми за обезбеђење, па чак и контроле над великом нафтном компанијом у граду. До краја 1990-их, тамбовска банда је контролисала виталне луке, некретнине, ресторане, фабрику за прераду меса, транспорт, ланце бензинских пумпи и трговину алкохолом у Санкт Петербургу.
Утицај банде је опао након што је њен вођа ухапшен и оптужен за више епизода рекетирања, покушаја убистава и убиства што је резултирало вишеструким продуженим казнама у затвору максималног обезбеђења, где се Барсуков и сада налази.
Вођа Ореховске банде добио је надимак Силвестер због наводне љубави према холивудским блокбастерима и атлетској грађи. Силвестрова банда је настала у округу Орехово-Борисово на југу Москве и деловала је у руској престоници крајем 1980-их и почетком 1990-их.
Сергеј Тимофејев звани Силвестер
Архивска фотографијаЧланови банде зарађивали су отимајући камионе и изнуђујући новац разним криминалцима који су деловали на њиховој територији – од преваранта до провалника и крадљиваца аутомобила. Када је капитализам дошао у Русију 1990-их, та банда је натерала безброј предузетника и предузећа да прихвате њену „заштиту“. Банда је такође покушала да контролише шоу бизнис и изнуђивала новац од разних популарних певача тих година. Познато је да је Ореховска банда постала толико јака и моћна да је стекла контролу над десетинама банака у централној Русији.
Ера Ореховске банде је завршена 1994. године, када је Силвестеров мерцедес дигнут у ваздух у центру Москве. Постојале су спекулације да је Силвестера убио неко из његове банде или ривалска банда, али прави идентитет убице остаје непознат.
Крајем 1980-их, четворица мушкараца радила су као гробари на једном од гробаља у Кургану. Били су то Андреј Колигов, Олег Нељубин, Виталиј Игнатов и Александар Солоник. Убрзо након тога, прва тројица су основали моћну криминалну банду, док је четврти званично стекао репутацију најсмртоноснијег убице у Русији.
Андреј Колигов и Виталиј Игнатов
Архивска фотографијаУ почетку је банда названа „Комсомол“, јер је укључивала многе комсомолске активисте, али је касније постала позната као Курганска банда. Сва тројица вођа нове банде били су бивши спортисти без криминалних досијеа. Изнуда је била главни извор прихода банде, али је убрзо исцрпљена већина могућности које је ова криминална активност обећавала у малом Кургану. Све већа банда захтевала је шире поље деловања. Стога се почетком 1990-их преселила у Москву.
Вођа Ореховске банде Силвестер је прихватио новоосновану банду у своје криминално царство, а њене чланове запослио да елиминишу противнике. Убрзо је откривена екстремна охолост и немилосрдност Курганске банде. Они су лако потезали оружје и прибегавали су насиљу чак и унутар својих редова. Причало се да је уобичајена пракса да чланови ове банде погубљују своје најбоље пријатеље, ако су таква наређења добијали са врха.
Пре свега, Курганска банда била је озлоглашена због повезаности са Александром Солоником, убицом број један тих година у Русији. Колигов и Нељубин су завршили свој живот у затвору. Солоник је убијен у Грчкој, а о судбини Игнатова се и данас ништа не зна.
Криминална група Слоновска била је једна од најмоћнијих криминалних организација у Русији током 1990-их. Деловали су у Рјазанској области и појавили су се 1991. године, предвођени бившим возачем градског тужиоца Рјазања Николајем Максимовим, званим Макс, и таксистом Вјачеславом Јермоловим, рођеним 1962. године, званим Слон. Банда је почела од шибицарења, а затим је прешла на озбиљнија кривична дела, као што су преваре приликом куповине и продаје аутомобила. Касније су се бавили изнудом.
Вјачеслав Јермолов
Архивска фотографијаКако им приход од малих предузетника више није био довољан, група се заинтересовала за производни сектор и покушала да преузме контролу над великим предузећима. За то су користили средства добијена изнудама и пљачкама. Слоновска банда била је позната по својој бруталности, обилазила је предузетнике у њиховим домовима и канцеларијама, захтевала плаћање и кажњавала оне који су одбијали или нису могли да плате. Они су чак регрутовали будуће убице из редова сирочади под маском добротворне помоћи дечјим домовима.
Од 1996. године, чланови групе су активно процесуирани, али Вјачеслав Јермолов и неки познатији чланови групе до данас нису пронађени, а за Јермоловом је расписана и међународна потерница.
5. Чеченска мафија
Током 1990-их, чеченска мафија је радила заједно са успостављеним руским мафијашким групама у СССР-у и Русији. Николај Сулејманов, такође познат као Хоза и Руслан, основао је московски огранак чеченске мафије 1980-их.
Николај Сулејманов
Архивска фотографијаХоза и његови следбеници довели су чеченске мигранте у Москву, регрутујући борце како би њихова организација постала доминантна сила у руском криминалном подземљу. Чечени су били познати по насиљу и брзо су постали највећа криминална група у Москви.
То је довело до сукоба са другим криминалним групама, укључујући Ореховску. У децембру 1994. Хозу је убио убица којег је послала руска мафија.
Упркос губитку, утицај чеченске мафије наставио је да се шири широм Русије. Чечени су почели да делују у бројним руским градовима, контролишући око 2.000 комерцијалних фирми и банака и користили су приходе од криминала за финансирање илегалних оружаних формација.
Власти су 2004. ухапсиле вође чеченских криминалних група осумњичених за финансирање сепаратистичких формација.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу