6 неписаних правила којих су се придржавали шефови руске мафије

David Cronenberg/Focus Features, 2007
Постојала су неписана, али света правила којих су се краљеви руског подземља беспоговорно придржавали.

1. Не сарађуј са државом

За руске мафијашке босове држава је представљала супротност слободи и независности. Отуда је био забрањен сваки облик сарадње са државним и јавним институцијама. Забрана је вероватно била условљена жељом да шеф подземља одлуке доноси независно, руковођен само кодексом мафијашке части и интересима заједнице, никада не подлежући туђим притисцима или наређењима, посебно не државе. 

У пракси је тотално одбацивање државе од стране мафијаша преточено у низ конкретних забрана: никада не признај оптужбу, никада тужилаштву не откривај корумпиране чиновнике, никада не сведочи на суду, никада не плаћај порез, никада не улази у договор са затворском управом и сл.

2. Немој поседовати кућу

Из овог важног принципа криминалног подземља проистекао је још низ правила и упутстава у складу са којима је шеф мафије требало да се понаша. Међу њих спада и забрана поседовања скупих некретнина или других ствари као што су кола и куће.

Према поимању криминалног света, мафијаш треба да води скроман живот и да се ни по чему не издваја, како га власти не би лако детектовале. Као шеф других криминалаца, такође је више требало да се бави проблемима својих потчињених, него стицањем богатства.

Начин живота шефа мафије требало је да буде аскетски у толикој мери да му је било забрањено да има стално пребивалиште на било којем месту у земљи.

3. Немој се женити

Шеф мафије такође није требало да улази у сталне односе са било којом женом. Веровало се да су брачни односи луксуз за обичне људе. Ожењена особа са породицом је рањивија, подложна притиску, а краљ подземља то себи није могао да дозволи. Такође се сматрало да би породица одузимала много времена шефу који треба у потпуности да буде посвећен криминалном свету.

4. Не избегавај затвор

Онај ко је хтео да постане део криминалне елите, морао је да проведе неко време у затвору. Чак и они криминалци који су већ били препознати као шефови (церемонија се одржавала у затвору) често су се враћали иза решетака када би дошло време да се замени неки од мафијашких главешина.

Ово правило је гарантовало да сложена затворска хијерархија никад не буде нарушена, јер су мафијашки босови, који су били на врху кастинског затворског система, држали затворенике под контролом. Парадоксално, краљ подземља никада  није могао да призна злочин, јер би то захтевало сарадњу са властима.  

5. Никад немој да радиш

Мафијаш није могао да обавља други посао мимо обавеза у криминалном свету. У затворском систему у Русији сматрало се да је рад понижавајућа активност неприкладна за босове. Био је резервисан за најмасовнију касту у руском казненом систему, за затворенике који су се називали просто „мужики“ (мушкарци).

Ово правило потекло је из уверења да рад у туђу корист подразумева потчињен положај радника. Приликом крунисања шеф мафије би се заклео да ће зарађивати за живот искључиво крађом од богатих.

6. Не убијај сопственом руком

Веровало се да истински шеф свој ауторитет треба да спроводи без употребе оружја. То је подразумевало да колеге криминалци поштују његов ауторитет и да се не повинују само због претње насиљем. Међутим, ако би се за тим указала потреба, шеф подземља је увек могао свој прљави посао да повери својим потчињенима.

Овде сазнајте више о кастинском систему у руским затворима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“