Како је изгледао Санкт Петербург за време револуције 1917. године (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Будући да се Руска империја у Првом светском рату сукобила са Немачком, а град је носио име Петербург у немачком маниру, 1914. године је одлучено да се преименује у Петроград. Сам град није био захваћен ратним дејствима, али се у њему осећала ратна атмосфера. На све стране су били одреди војника који одлазе на фронт, многе жене су се пријавиле да буду болничарке и уместо модерних женских шешира носиле су болничке униформе са марамама, слично монахињама. Чак је и Зимски дворац, главна царска резиденција, преуређен у болницу за официре, тако да су раскошне свечане сале биле пуне лежајева са рањеницима.

Уз све то, 1917. године су у граду почели и нереди које су изазивали револуционари. (Овде сазнајте више о узроцима и току револуције). Ратни неуспеси на фронту подстицали су песимистичко расположење у позадини, а поврх свега су почеле и несташице. У граду је избио бунт због несташице хлеба праћен антиратним демонстрацијама.

Жене су прве почеле да штрајкују и да излазе на демонстрације, и то су биле раднице ткаоница. Један од њихових захтева био је и бирачко право за жене. На Невском и Литејном проспекту у центру града окупљале су се велике гомиле људи. Козачки одреди добили задатак да угуше нереде па су поставили барикаде и пуцали у гомилу. И војници Преображенског пука су добили задатак да гуше Фебруарску револуцију, али су многи прешли на страну побуњеника.

На металној огради Зимског дворца је прекривен императорски грб са двоглавим орловима.

У марту се цар Николај II одрекао престола и он ће од тог тренутка са породицом до лета бити под стражом у својој резиденцији у Царском Селу. После тога ће царска породица бити одведена на Урал. Након царевог одрицања од престола многе војне јединице су положиле заклетву Привременој влади.

„Револуционарни народ“ је са задовољством присвојио царску имовину, на пример аутомобил цара Николаја II са специјалним механизмом за кретање по снегу.

После револуције у граду су појачане безбедносне мере. Невским проспектом је патролирао коњички одред.

Житељима града су селективно провераване исправе.

Април 1917. Бољшевици се још увек боре за власт. Организовали су демонстрацију на Дворском тргу и продавали партијски лист „Правда“.

Постали су популарни јавни наступи говорника из разних револуционарних групација. На фотографији су демонстрације испред Исакијевског храма.

Прва велика првомајска манифестација поводом Празника рада.

Учесници демонстрација испред хотела Асторија.

Демонстранти на Тројицком мосту на реци Неви.

И на Литејном мосту.

И Привремена влада је изазивала све веће незадовољство народа јер није предузела мере да се оконча рат и успостави ред у земљи. У демонстрацијама против Привремене владе 1. јула 1917. године учествовало је око пола милиона људи. Многи су скандирали: „Време је да се оконча рат!“ и „Сву власт Совјетима!“

Бунт против владе био је изазван и неуспешном офанзивом руске армије на фронту, а и чињеницом да су војне јединице позване у Петроград да угуше побуну.

Војска је брутално угушила побуну. Ватра је отварана и на мирне учеснике демонстрација.

У Петербургу су се појавила војна оклопљена возила. На једном таквом аутомобилу марке Austin народу се обраћао Лењин, који се у међувремену вратио из емиграције у Русију. „Лењин на оклопном возилу“ је постао један од симбола револуције, мада поједини историчари сумњају у аутентичност тог догађаја.

„Јуриш“ на Зимски дворац у коме је заседала Привремена влада третира се као кључни догађај Октобарског преврата. Бољшевици су упали у просторије, збацили Привремену владу и објавили да су сада они на власти.

Одреди јункера који су имали задатак да обезбеђују Зимски дворац прешли су на страну побуњеника.

Поред јункера Зимски дворац је обезбеђивао и женски батаљон.

Војници, морнари и радници су упали у дворац, опљачкали су га и демолирали.

За време Октобарске револуције на улицама је владао хаос. Људи су са зебњом излазили да виде шта се догађа.

Патрола на Црвеном (Красном) мосту.

За ново градско седиште изабран је Институт „Смољни“ за девојке племенитог порекла, и он је постао прави симбол револуције. У том здању је био штаб бољшевика.

Обезбеђење Смољног.

У граду су се појавиле красногардијске дружине чији је задатак био да заводе ред.

Бољшевици су извели Русију из Првог светског рата и склопили дуго очекивани мир. Тим поводом су у Петрограду одржане свечане демонстрације у част мира и социјалистичке револуције.