Како су Монголи први пут поразили Русе

Најезда Монгола била је за Русију велика несрећа. Поражене руске кнежевине су се нашле у двоиповековној политичкој и економској зависности од моћне источњачке империје.

Разорна инвазија трајала је од 1237. до 1241. године, али први сусрет са непознатим непријатељем одиграо се четрнаест година раније. Како је до тога дошло?

Незвани гости

„Због грехова наших дошли су народи непознати, безбожни Моавци, о којима нико тачно не зна ко су, ни одакле су дошли, ни какав им је језик, ни ког су племена, ни које вере“ – овако руски летописац описује појаву снага Субудаја и Џебеа, најбољих Џингис-канових војсковођа, у степама код Црног мора 1222. године. 

Битка на Калки

Јавно власништво

Прошавши кроз Централну Азију, они су стигли на Каспијско море, прешли Кавкаске планине и продрли на територију туркијских номада Кумана (Половаца). Ови су некада пружили гостопримство племену Меркита након што су их Монголи поразили, па су због тога морали бити кажњени.

Разједињена куманска племена нису пружила достојан отпор најбољим ратницима Евроазије. Зато су били принуђени да се обрате за помоћ својим северним суседима – Русима, са којима су дотада час жестоко ратовали, а час склапали династичке бракове и војнополитичке савезе. 

Почетком 1223. године вођа западног племенског савеза Кумана кан Шејхан стигао је на двор галичког кнеза Мстислава Храброг, који му је био зет. На хитно организованом састанку кнежева у Кијеву Шејхан је почео да их убеђује да се уједине против Монгола.

„И донео је многе дарове – и коње, и камиле, и биволе, и робиње, и, клањајући се, даривао је све руске кнежеве, говорећи: 'Данас су нашу земљу Татари заузели, а вашу ће сутра доћи и заузети, и зато нам помозите“, наводи се у летопису. 

Страхујући да би у случају коначног пораза Кумани могли да се прикључе Монголима, владари низа руских земаља пристадоше да пруже отпор незваним гостима.

Пут до катастрофе

У заједничком походу учествовале су дружине Кијевске, Галичко-Волинске, Туровске, Черниговске и Смоленске кнежевине, под вођством двадесетак кнежева. Почетком априла 1223. године они су кренули низ Дњепар у јужне степе, а средином маја се спојили са Куманима у рејону острва Хортица.

Бројчано стање уједињених снага није познато. Према различитим подацима, радило се о 40 до 100 хиљада људи. Субудај и Џебе су са друге стране располагали са 20-30 хиљада војника.

Битка на Калки

Legion Media

Имајући посла са бројчано надмоћним непријатељем, Монголи су покушали да смире ситуацију. Изасланици који су дошли у кнежевски табор рекли су да ратују само против Кумана, а не против Руса. Из непознатих разлога изасланици су убијени, што су номади доживели као страшну увреду. Сукоб је био неизбежан.

Монголи, који су, како су писали арапски историчари тог времена, поседовали „лавовску храброст, псећу трпељивост, опрезност ждрала, лукавост лисице,  далековидост гаврана, крволочност вука“, нису одмах ушли у отворени окршај са непријатељем. Напротив, почели су да се повлаче од Дњепра према степи, намамљујући за собом Русе.

Кнежеви нису могли да се сложе поводом тога како треба наставити поход. Једни су подржавали Мстислава Храброг који је, потцењујући борбену способност Монгола, хрлио у бој. Други су, на челу са кијевским кнезом Мстиславом Романовичем, позивали на опрезност.

Субудај је при повлачењу непријатељу жртвовао мале одреде, пуштајући га да извојује победе које би га навеле да се охрабри и опусти. На крају, руско-куманска војска се потпуно посветила прогањању непријатеља.

Пораз

После недељу дана марша савезници су стигли до мале реке Калке (у данашњој Доњецкој области), где се 31. маја (према другим изворима 16. јуна или 16. јула) одиграла одлучујућа битка.

Део оних који су следили непријатеља прешао је на супротну обалу и кренуо за Монголима, док други део снага није ни почео прелазак преко реке. Сачекавши да растојање између делова непријатељске војске достигне неколико десетина километара, Субудај је кренуо у напад. 

Тешка монголска коњица је, симулирајући повлачење, одједном заузела положаје и кренула на збуњене Кумане. Ови су одмах разбијени и натерани у бекство, уносећи хаос у редове руских дружина које су се приближавале. „И завлада пометња међу руским пуковима, и битка беше изгубљена, због наших грехова. И савладани беху руски кнежеви, и таквог не беше од почетка Руске земље“ – наводи летопис. 

Мстислав Удатни, син Мстислава Храброг, бежи после битке на Калки

Борис Чориков (CC BY-SA 4.0)

Кијевски кнез који се нашао на другој обали реке није хтео да улази у сукоб. Утврдио се у табору који је монголска војска убрзо опколила. Други одреди номада за то време су наставили да гоне остатке кнежевских дружина расејаних по степи, уништавајући им људство.

Неколико дана касније Монголи су опкољеним Русима, које је већ почела да мори жеђ, предложили да се предају уз обећање да ће их пустити уз откуп. Уместо тога, кијевски ратници који су се предали су делом поубијани, а делом заробљени. Мстислав Романович је са неколико кнежева и војсковођа положен испод дасака на којима су победници приредили славље, где су сви страдали под тежином и од гушења.  

Н. Кошелев, „Након битке на Калки“

Legion Media

Ненаучене лекције

Први оружани сукоб Монгола са Русима завршен је са трагичним последицама по Русе. Погинуо је велики број угледних бољара, а од више десетина кнежева који су учествовали у бици кућама се нису вратила дванаесторица.

Тачни губици руских снага не могу се проценити, али се са сигурношћу зна да су били огромни. Према наводима летописа, преживео је само сваки десети војник.

„И стаде плач и лелек у свим градовима и селима“ – приповеда „Повест о бици на реци Калки“ из XIII века. Омаловажавање руских кнежева према номадима уступило је место паничном страху од њих.

Непостојање јединствене команде, неусаглашеност дејстава, неспособност кнежева да се договоре међу собом пред лицем опасности били су главни узроци тешког пораза. Међутим, из трагичних догађаја нису извучене никакве лекције и стари нерешени проблеми поново су постали актуелни четрнаест година касније, када се масовна инвазија Монгола устремила на руску територију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!