Овај док за бродове Петра I радио је од средине 18. до почетка 21. века

Public domain
По цртежима Петра I у Русији је 1725. године саграђен први суви док за бродове. Тада је то био најмодернији хидротехнички објекат овог типа у Европи и функционисао је чак до 2008. године.

Кронштат је током 1720-их постао главна војнопоморска база Балтичке флоте. У склопу комплекса одбрамбених објеката Невског залива штитио је Санкт Петербург са стране Финског залива. А такође је био и расадник поморских кадрова, војна, трговачка и путничка лука.

Кронштату је убрзо затребао суви док за поправку подводног дела бродова. У Европи су слични објекти имали озбиљан недостатак јер им је било потребно више од месец дана да се вода из дока испумпа, због чега је и поправка трајала предуго. По природи амбициозан, Петар је одлучио да ту ситуацију исправи и самостално је припремио пројекат руског дока.

Царева идеја се састојала у томе да се вода из дока не испумпава, већ да се одводи. Стога је пројектовао систем резервоара различитих дубина. Код дока је дубина резервоара била 10-12 метара, а код базена који се налазио источно од дока, била је 16 метара.

Требало је да вода дуж специјалног канала, кроз одвод, истече у базен, а одатле би се испумпала у море помоћу коњских запрега и ветрењача.

Од идеје до њене реализације прошло је више од 30 година. Док је 1752. године пустила у погон Јелисавета Петровна, ћерка Петра I.

Суви док крстастог облика био је дугачак 383 метра, широк 20 метара, и могао је да прими 10 бродова. Укупна дужина објекта била је већа од 2 километра.

За испумпавање воде из базена 1774. године је постављена шкотска парна машина. Она је могла у потпуности да испразни резервоар за 9 дана. Касније су је замениле електричне пумпе, тако да је док функционисао до 2008. године.

Јединствени елемент овог објекта је Мост на доку, изграђен 1854. године. То је једини окретни (не покретни!) мост на подручју Санкт Петербурга, јер лучки град Кронштат припада северној престоници. Да би брод пристао у док, мост се померао у страну за 90 степени.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“