Кронштат је током 1720-их постао главна војнопоморска база Балтичке флоте. У склопу комплекса одбрамбених објеката Невског залива штитио је Санкт Петербург са стране Финског залива. А такође је био и расадник поморских кадрова, војна, трговачка и путничка лука.
Public domain
Кронштату је убрзо затребао суви док за поправку подводног дела бродова. У Европи су слични објекти имали озбиљан недостатак јер им је било потребно више од месец дана да се вода из дока испумпа, због чега је и поправка трајала предуго. По природи амбициозан, Петар је одлучио да ту ситуацију исправи и самостално је припремио пројекат руског дока.
Public domain
Царева идеја се састојала у томе да се вода из дока не испумпава, већ да се одводи. Стога је пројектовао систем резервоара различитих дубина. Код дока је дубина резервоара била 10-12 метара, а код базена који се налазио источно од дока, била је 16 метара.
Центар подводних истраживања Руског географског друштва
Требало је да вода дуж специјалног канала, кроз одвод, истече у базен, а одатле би се испумпала у море помоћу коњских запрега и ветрењача.
Јулија Хакимова
Од идеје до њене реализације прошло је више од 30 година. Док је 1752. године пустила у погон Јелисавета Петровна, ћерка Петра I.
Јулија Хакимова
Суви док крстастог облика био је дугачак 383 метра, широк 20 метара, и могао је да прими 10 бродова. Укупна дужина објекта била је већа од 2 километра.
Јулија Хакимова
За испумпавање воде из базена 1774. године је постављена шкотска парна машина. Она је могла у потпуности да испразни резервоар за 9 дана. Касније су је замениле електричне пумпе, тако да је док функционисао до 2008. године.
Јулија Хакимова
Јединствени елемент овог објекта је Мост на доку, изграђен 1854. године. То је једини окретни (не покретни!) мост на подручју Санкт Петербурга, јер лучки град Кронштат припада северној престоници. Да би брод пристао у док, мост се померао у страну за 90 степени.
Јулија Хакимова