Ови градови су настали по жељи Петра Првог

Издвојили смо највеће и најпознатије руске градове који своје порекло дугују Петру Великом.

1683 – Сизрањ (Самарска област, Поволжје)

Legion Media

Сизрањ је никао као град-тврђава са циљем да штити територије и трговачке путеве источно од Москве. Указ о његовој изградњи потписали су малолетни Петар и његов брат Јован. Град је врло брзо изгубио своју одбрамбену функцију и у 18. веку је прерастао у главни трговачки центар Поволжја.

1698 – Таганрог (Ростовска област, југ европског дела Русије)

Ovbelov/Getty Images

Таганрог се на мапи Русије појавио након Петровог Другог азовског похода 1696. године, у коме су руске трупе заузеле турску тврђаву Азов. Она је стајала на ушћу Дона и није одговарала потребама Азовске флоте коју је Петар формирао 1695. године, јер због плитке воде бродови нису могли да стигну до ње. Стога је на рту Таганиј Рог подигнута Тројицка тврђава са луком, и то је била прва руска лука на отвореној обали мора и прва војнопоморска база Русије.

У преписци са Волтером Катарина II je писала да је Петар чак разматрао могућност преношења престонице у нову тврђаву. Међутим, већ 1711. године, према условима споразума са Турцима, тврђава је сравњена са земљом. Таганрог је започео свој други живот 1769. године.

1701 – Каменск-Уралски (Свердловска област, Урал)

Дмитриј Поташкин/Getty Images

Град је настао од насеља Каменски Завод, формираног при првој ливници гвожђа на Уралу, која је по указу Петра I основана на обалама река Каменка и Исет. С обзиром да је Русија ушла у Северни рат (1700-1721) и да јој је требало гвожђе за снабдевање војске топовима, цар је обратио пажњу на непокорене територије Урала богате рудама. Топови изливени у Каменској ливници гвожђа коришћени су у Полтавској бици 27. јуна 1709. године.

1702 – Лодејно Поље (Лењинградска област, северозапад Русије)

Legion Media

Град је основан по Петровом указу на месту древних насеобина чији су се становници бавили бродоградњом. Локалне висококвалитетне борове шуме привукле су пажњу Петра I па је на овом месту почела изградња Олоњецког бродоградилишта. На њему су грађени бродови за руску флоту која је учествовала у Северном рату.

Насеље је добило име по равници Лодејно Поље (од речи „ладья“ – велики чамац, барка; „лодья“ у северном изговору). Катарина II је 1785. године доделила насељу статус града. Данас се за овај град третира као завичај Балтичке флоте.

1703 – Петрозаводск (Република Карелија, северозапад Русије)

A.Savin, WikiCommons

Ово је главни град Републике Карелије и „вршњак“ Санкт Петербурга. Историја града почела је постављањем темеља Шујске (касније Петровске) металуршке фабрике и оружарнице. Подручје је било богато налазиштима руде бакра и гвожђа, па је овде изграђено предузеће за производњу топова, неопходних за вођење Северног рата. Убрзо је у близини никло истоимено насеље Петровски Заводи. Данашње име град је добио 1777. године указом царице Катарине II.

1703 – Липецк (Липецка област, централна Русија, налази се јужно од Москве)

Олга Володина/Getty Images

Указом Петра I на овим просторима почела је изградња Липских (Липецких) железара, као и металуршких фабрика и фабрика оружја. Предузећа су снабдевала гвожђем Вороњешка бродоградилишта и правила топове за бродове. Истовремено је расло фабричко насеље Липски Железни Заводи. Липецк је име и статус града добио 16. септембра 1779. године.

1704 – Нова Ладога (Лењинградска област, северозапад Русије)

Legion Media

Као и Лодејно Поље, ово насеље је настало уз бродоградилиште, које је подигнуто 1702. године по наређењу Петра Великог на месту Николо-Медведског манастира. Две године касније, по царевом указу, основана је Нова Ладога. Град је добио име по Ладошком језеру на чијој обали је и никао.

И Старој Русији је од 753. године већ постојала једна Ладога, резиденција првог новгородског кнеза Рјурика, па је њу Петар преименовао у Стару Ладогу.

1709 – Бијск (Алтајски крај, Сибир)

Legion Media

Историја Бијска везује се за оснивање Бикатунског утврђења, подигнутог по наредби Петра Великог на ушћу река Бија и Катуњ ради заштите југоисточних граница земље и трговачких путева према Кини и Монголији. Годину дана касније, тврђаву је спалила војска Џунгарског каната, а 1718. она је поново саграђена 20 км узводно и преименована у Бијску тврђаву.

1716 – Омск (Омска област, Сибир)

Legion Media

Град је израстао из Омске тврђаве, коју је основао Петров саборац Иван Бухољц на ушћу реке Ом у Иртиш да би заштитио јужне границе од напада номада Ојрата. Он је дејствовао у складу са Петровим указом о „изградњи тврђава дуж реке Иртиш“.

1723 – Перм (Пермски крај, Урал)

Legion Media

Рачуна се да је Перм основан када је направљена Јегошихинска топионица бакра. Град је основао Василиј Татишчев, царев сарадник, коме је Петар Велики наложио да сагради на Уралу фабрике за топљење бакра и сребра. Перм је добио статус града 1781. године.

1723 – Јекатеринбург (Свердловска област, Урал)

ArtEvent ET/Getty Images

Град је настао у околини железаре, некад највеће у Европи, подигнуте на реци Исет. Татишчев се сматра непосредним „оцем и оснивачем“ града, а један од оснивача је и рударски инжењер Вилхелм де Генин. Изградња фабрике и тврђаве почела је Петровим указом, а град је добио име у част његове супруге, императорке Катарине I.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!