Како је есесовац постао један од најбољих совјетских обавештајаца

„Био сам убеђен да је Хитлер најзад дао немачком народу оно што му је недостајало у нестабилном периоду Вајмарске републике: јасан циљ, строги поредак и дисциплину... У национал-социјалистичком покрету сам видео снагу која може да поведе Немачку у нови период економског и политичког процвата“ – тако је у младости размишљао припадник обавештајне службе Трећег рајха, СС оберштурмфирер Хајнц Фелфе.

Тада није могао ни замислити да ће убрзо и сам постати убеђени комуниста и да ће сасвим другачије доживљавати совјетски народ, о којем је првобитно имао врло лоше мишљење.

У Хитлеровој служби

Адолф Хитлер са члановима нацистичке странке Хитлерјугенд.

Universal History Archive/Universal Images Group via Getty Images

Фелфе се придружио нацистима 1931. године још као дечак. Неколико година је провео у омладинској организацији „Хитлерјугенд“, а затим је ступио у СС.

„Ми, припадници СС, доживљавали смо себе као националну елиту која има мисију да реализује грандиозне визије водеће улоге немачке нације, у коју смо чврсто веровали. Ништа друго нисмо ни могли да осећамо“, написао је тада Хајнц.

Фелфе је био вредан и стрпљив, имао је изванредне организаторске способности и диплому правног факултета, што му је омогућило да направи сјајну каријеру у 4. одељењу (спољној обавештајној служби) Главне управе безбедности Рајха (РСХА). Имао је само 25 година када је 1943. постављен на чело одељења задуженог за Швајцарску и Лихтенштајн. Били су му подређени чак и људи који су имали виши чин од њега.

Уочи краха Трећег рајха оберштурмфирер Фелфе је покушао да напусти СС као организацију која је већ увелико довођена у везу са ратним злочинима и да се пребаци у Вермахт, али му то није пошло за руком. Заробили су га Британци у мају 1945, и у заробљеништву је провео пола године.

У совјетској служби

Хајнц Фелфе

Archive photo

Будући да умешаност Хајнца Фелфеа у ратне злочине није установљена, он је 1946. године пуштен на слободу. После тога је краће време сарађивао са британском обавештајном службом МИ6, где му је задатак био да открива комунистичку илегалу на универзитету у Келну.

У првим послератним годинама Фелфе је интензивно преиспитивао догађаје из прошлости и своју улогу у њима, и много је размишљао о томе којим путем треба да крене у будућност. Живео је у Западној Немачкој али је често посећивао совјетску зону окупације и родни Дрезден, где му је и даље живела мајка.

„Стојећи пред развалинама родног града схватао сам као симбол чињеницу да су енглеско-амерички бомбардери без разлога разорили Дрезден, а совјетски војници су после 8. маја 1945. године допремали и делили Берлинцима намирнице“, написао је Хајнц у мемоарима. „Било ми је јасно да је нова, тј. мирнодопска и демократска Немачка могла бити изграђена само у лојалној и пријатељској сарадњи са Совјетским Савезом, да је будућност Немачке само на истоку и да ја желим томе да допринесем“.

Превоз трамвајем усред рушевина у Дрездену, у совјетској зони Немачке после Другог светског рата.

Fred Ramage/Keystone Features/Getty Images

Стога није ни чудно што је он радо пристао на сарадњу са специјалним службама СССР-а, која му је понуђена 1951. године. „Зачудило ме је велико поверење које ми је указала совјетска страна“, сећао се Хајнц. „Ипак сам ја био есесовац и радио сам у фашистичкој обавештајној служби. Када сам знатно касније поставио то питање, добио сам овакав одговор: „А зашто те то чуди? Ми смо били упознати са твојим ранијим животом. И видели смо да ћемо са тобом пронаћи заједнички језик“.

Драгоцени агент

Фелфе се у то време као службеник Министарства за општенемачка питања Западне Немачке бавио проблемима избеглица. По налогу из Москве придружио се Геленовој организацији, обавештајној служби која је била тек формирана у Западној Немачкој.

Испред зграде Федералног врховног суда пред суђење двоструком агенту Хајнцу Фелфеу.

Fritz Fischer/picture alliance via Getty Images

Служба је добила назив по њеном руководиоцу, бившем генерал-лајтнанту Вермахта Рајхарду Гелену, била је под контролом ЦИА и интензивно врбовала бивше обавештајце Трећег рајха. „’Стари борци’ су поново били на цени“, истакао је Хајнц.

Геленова организација је 1956. године прерасла у Федералну обавештајну службу (БНД), а Фелфе је у њој брзо догурао до руководиоца одељења за контрашпијунажу против СССР-а и социјалистичких земаља. Он је фактички имао задатак да се бори против оних за које је тајно радио.

„Током свог деловања у сфери контрашпијунаже у БНД-у снабдевао сам совјетску обавештајну службу подацима о намерама своје немачке службе“, написао је касније Хајнц. „Ми смо благовремено препознавали опасна дејства БНД-а, и ја сам са својих позиција помаго да се обезбеде активне контрамере“.

Тако је Москва сазнала за постављање апаратуре за прислушкивање у совјетско трговинско представништво у Келну, као и за покушаје врбовања његових запослених. Фелфе је упозоравао на хапшења совјетских шпијуна у Западној Немачкој која су била у припреми, што је овима омогућило да се благовремено сакрију.

Поврх свега, Фелфе је добијао и податке везане за западнонемачку владу, спољну политику државе и питања односа са НАТО-ом. „Документа која је БНД слао [Конраду] Аденауеру (прим. – савезни канцелар Савезне Републике Немачке од 1949. до 1963) често су пре стизала у Москву него на његов радни сто“, истакао је припадник совјетских специјалних служби Виталиј Коротков.

Како је откривен?

Хајнц Фелфе са немачким пасошем и личним карама из СССР-а.

Mehner/ullstein bild via Getty Images

Захваљујући деловању Хајнца Фелфеа и његових агената СССР је у периоду од 1951. до 1961. добио преко 15.000 фотокопија тајних докумената и утврдио идентитет 94 западнонемачка агента који су деловали на територији земаља социјалистичког блока.

Током читаве ове деценије није откривен ниједан важнији агент совјетске обавештајне службе у Западној Немачкој, што је на крају крајева морало изазвати подозрење руководства БДН-а. Гелен је наложио да се унутар организације формира специјална група чији је задатак био да открије „кртицу“, и она је то успешно обавила.

Хајнц Фелфе је ухапшен 6. новембра 1961. године. Одбио је сарадњу и осуђен је на 14 година затвора. Како је наведено у пресуди, „висок је био степен опасности његове личности, пре свега с обзиром на његов важан положај у служби, на висок интелектуални ниво и потпуно одсуство савести“.

Фелфе је 17. фебруара 1969. замењен за двадесет једног затвореника Источне Немачке (сви осумњичени за шпијунажу). Једно време је радио у КГБ-у у Москви, а затим се „скрасио“ у Берлину где се бавио криминалистиком и писањем мемоара.

Совјетски Савез је наградио Хајнца Фелфеа ордењем Црвене заставе и Црвене звезде. Федерална служба безбедности је 2008. године (пред крај његовог живота) честитала чувеном обавештајцу 90. рођендан.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!