Како је Московски кремљ мењао свој изглед?

Прво московско утврђење било је типичан пример архитектуре словенских фортификација, тј. било је опасано насипом и дрвеном оградом. У Русији је изградња камених тврђава почела нешто касније него у појединим европским регионима, пре свега зато што је дрвета било у изобиљу.

Прво дрвено утврђење у Москви је опстало до 1177. године, када је спаљено у међусобном сукобу кнезова. Затим је град опасан ровом, а од ископане земље је подигнут насип и на њему ограда од храстових дебала. Ров је на појединим местима био широк до 18 метара, а дубок отприлике 5 метара. Насип је био висок 7 метара. У тој „верзији“ московски бедеми су опстали до 1238. године, када су их срушили Монголи.

После тога је тврђава ограђивана у више наврата. Као најбезбеднији су се показали дрвени бедеми Ивана Калите. Направљени су од храстових дебала и имали су куле. Али и они су изгорели 1365. године када је у цркви Свих Светих избио пожар и пламен је захватио Кремљ. После тога је одлучено да се подигну бедеми од камена.

Бедеми од белог камена

Први камени Кремљ после „дрвеног“ периода подигнут је 1366-1367. за време Димитрија Донског. Грађен је од белог кречњака. Утрошено је преко 100.000 тона камена. Још тада су зидине биле дугачке скоро два километра, а пречник тврђаве је већ личио на данашње контуре Кремља. На зидинама је подигнуто осам или девет кула, углавном са „копнене“ стране (супротно од реке).

После сто година зидине су оронуле, јер се кречњак лако троши од влаге, тако да су од средине 15. века готово непрекидно поправљане.

Иван III је 1485. године покренуо велику изградњу Русије, што је у оном историјском тренутку било значајно за престиж Москве и њену војну улогу. Тако су се на месту Кремља Димитрија Донског појавили нови бедеми.

Кремљ Ивана Трећег

По налогу Ивана III срушени су оронули делови зидина. У изградњи новог Кремља ангажовани су најбољи италијански неимари. Московљани су их звали „Фрјази“ или „Фрјазини“, тј. Италијани. Тако је Пјетро Антонио Солари из Милана постао Петар Фрјазин, Антонио Ђиларди из Вићенце је добио име Антон Фрјазин, Марко Руфо им је био Марк Фрјазин, итд.

Само је Рудолфо Фиораванти из Болоње добио у Москви надимак „Аристотел“, чиме је наглашен његов изузетно велики значај и таленат. Њега је Иван III позвао у Москву да гради главни храм у Кремљу, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Аристотел је осмислио технологију прављења цигала од које су сазидани данашњи кремаљски бедеми и куле.

Нова тврђава је грађена поступно, да сам центар Москве не остане без заштите. Процењено је да су темељи старог бедема од белог ломљеног природног камена чврсти и поуздани (а на појединим деловима и остаци зидина Димитрија Донског), па су они остављени као подлога за нови бедем.

Зидине нове грандиозне тврђаве Ивана III дугачке су око 2,25 километра. Дебљина им и данас варира од 3,5 до 5,5 метара, а висина од 5 до 19 метара. На бедемима Ивана III подигнуто је 18 кула, међу њима и куле са капијама. Тако је Кремљ изгледао до 17. века. Затим су на свим његовим кулама – данашњим симболима Москве – дограђени декоративни завршеци, а пушкарнице су већином зазидане. Број кула се повећао на 20.

Кремљ је имао и три одбрамбене куле-пушкарнице, такозване „барбакане“, од којих је до данас опстала само једна, кула Кутафја, али је и она претрпела велике измене.

Зидине Кремља су само споља обложене циглом, док су изнутра задржани остаци бедема Димитрија Донског, који су заливени кречним малтером да буду чвршћи. Утрошено је преко 100 милиона цигала, које су у оно време биле новина у Русији. Коришћене су цигле од пола пуда тешке 8-9 килограма.

Кремаљске зидине нису увек биле црвене. Кречене су у бело од 1680. године (а можда и раније).

Кремљ је за оно време имао невероватан одбрамбени потенцијал. Са унутрашње стране зидина направљени су полукружни лукови чиме је омогућено да се пушкарнице поставе на доњем нивоу. Оне су служиле како за топове, тако и за пушке. Посебно је занимљиво што су прављене у зидинама тако велике дебљине.

Од опсадних кула, покретних мердевина и подземних ровова зидине је штитило укошено задебљање у основи бедема. Одозго је постављено 1045 зубаца у облику слова М, који се у народу зову „ластини репови“. Зупци су високи 2,5 метра, а дебели до 70 цм. У сваком зупцу има по 600 цигала. За време битке, као и у европским тврђавама, отворени простор између зубаца прегађиван је дрвеним „штитовима“, а зидине су одозго покриване дрвеним кровом.

Ров је са „копнене“ стране, тј. на Црвеном тргу, додатно штитио бедеме и читаву тврђаву. Звао се „Алевизов ров“ по архитекти Алевизу „Новом“ Фрјазину, који га је пројектовао. Засут је 1814. године.

У тврђавама Старе Русије, па и у каснијим периодима, често су прављене тајне подземне просторије где су браниоци под опсадом имали приступ бунару са пијаћом водом или прилаз рову пуном воде.

Постојали су и тајни пролази који су водили изван зидина, на пример у циљу преласка у контранапад. Такав елемент има и Московски кремљ. Приликом изградње Тајницке куле предвиђен је скривени бунар и излаз на реку Москву. А између Набатне и Константино-Јеленске куле постојала је подземна просторија са тајним складиштем за топовску ђулад.

Зидине Кремља су кроз историју много пута оштећене и поправљене. Посебно су била велика оштећења 1812, после чега је рестаурација завршена тек 1822. године. Бедеме је 1917. гађала артиљерија, а у Великом отаџбинском рату су десетине бомби пале на Кремљ, и поред детаљне и врло добро осмишљене камуфлаже.

Дело италијанских неимара сачувало се до наших дана, али је у међувремену претрпело велике измене и изгубило првобитни изглед. Различити периоди руске историје оставили су свој траг на Кремљу и његовим чувеним бедемима, тако да они данас као историјски споменик имају непроцењиву вредност.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи