Бедеми Московског кремља крију тајну за коју можда нисте знали (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Из даљине Кремљ изгледа помпезно и величанствено. Његове куле са црвеним звездама, зупци у облику „ластиног репа“ и прастаре јаркоцрвене цигле које изгледају као да су нове-новцате.

Salvator Barki/Getty Images

Чак и када приђемо ближе историјским зидинама, видећемо да су цигле у идеалном стању. Црвене, равне, ниједна не искаче из равног низа.

Зид Кремља, поглед одоздо

Mike like0708 (CC BY-SA 4.0)

Прилазимо још ближе... И тек сада видимо да су цигле на бедемима Кремља буквално нацртане! Црвене цигле и сивобела спојница између њих нису ништа друго до праве линије на монолитној рељефној површини која личи на малтер.

Legion Media

Чекајте мало! О чему се овде ради? Зар неко црта цигле на зидинама Кремља? Да, управо тако. И црта редовно, јер боја има својство да временом избледи. Од тога се, додуше, не прави нека велика тајна, јер на интернету има фотографија где се види како радници усред дана цртају цигле.

Занимљиво је да су бедеми Кремља заиста зидани циглом. Међутим, спољне површине су већином замалтерисане и офарбане, а цигле су нацртане ручно. Пракса фарбања Кремља постоји већ одавно и у зависности од периода и столећа имала је и неке своје специфичности.

Како је фарбан Кремљ?

Кремаљске зидине су саградили Италијани крајем 15. века, за време Ивана III. Тврђава је пре свега имала одбрамбену функцију, тј. штитила је унутрашњост од напада и ратова. Кремљ је имао природну боју црвене цигле и никоме није падало на памет да ту нешто мења све до 1680. године. Пре свега из безбедносних разлога. Наиме, ако топовско ђуле удари у бедем, бели креч би се осуо и показала би се црвена цигла, што значи да је то место већ оштећено и ту треба поново гађати.

Међутим, 1680. године се појављују прва писмена сведочанства да је Кремљ окречен у белу боју.

Жерар Делабарт, Поглед на Москву са балкона Кремаљског дворца у правцу Москворецког моста, 1797.

Руски музеј/Public Domain

Историчар Бартењев у књизи „Московски кремљ у старини и данас“ пише да је у писменом извештају на царево име 7. јула 1680. године постављено питање: „Окречити зидине Кремља у бело, оставити овако како јесте или нацртати ’цигле’ као на Спаској капији?“ У то доба зидине Кремља већ више нису имале фортификациони значај, па су окречене у бело. То је фактички била својеврсна политичка порука да се Москва више не боји ни монголско-татарске инвазије, нити било кога другог. Тада су у Русији окречене у бело и многе друге градске тврђаве, на пример ростовска, новгородска и казањска.

После тога је Кремљ још неколико столећа кречен у бело. Када је Наполеон дошао до Москве 1812. године, он је видео бели Кремљ. После пожара је тврђава рестаурирана и опет окречена у бело. Само поједине куле нису увек биле беле. Спаска, Никољска и Тројицка кула су понекад остављане у боји црвене цигле или су украсно кречене да буду црвено-беле.

Петар Верешчагин. Поглед на Кремљ са Софијског кеја 1879.

Музеј уметности у Јарослављу/Public Domain

Почетак 20. века Московски кремљ је, по речима писца Павла Етингера, дочекао са „благородном градском патином“, тј. понекад је кречен у бело уочи важних догађаја, али је већином градска тврђава била у браздама боје и огуљена, и са „ћелавим“ местима где се видела црвена цигла. Али то углавном никоме није сметало.

Радикално је Кремљ офарбан у време Другог светског рата, и то је био изнуђен потез. Задатак је био да се Московски кремљ буквално сакрије, тј. да се тако маскира да са висине на којој су летели немачки бомбардери изгледа као обична градска четврт. Тада су по крајње компликованом пројекту академика Бориса Јофана на белим зидинама нацртани зидови зграда и црни прозорски отвори, на Црвеном тргу су саграђене вештачке улице, а Лењинов маузолеј је прекривен шперплочом са приказом обичне виле. Камуфлажа је имала ефекта: Кремљ је нестао, тј. постао је неприметан из ваздуха.

Више о томе: Како су Руси учинили Кремљ „невидљивим“ у Другом светском рату?

Али после рата је била неопходна свеобухватна реконструкција тврђаве. Поред тога, ближила се прослава 800-годишњице Москве, па је таква реконструкција извршена од 1946. до 1950. године. Оронули детаљи од камена и цигле замењени су новим, с тим што су и ти нови направљени по узору на оне из периода од 17. до 19. века. Историјски слој бедема од цигле још једном је темељно допуњен дуж свих зидина дугих два километра, и то новом циглом која је произведена у СССР-у у то време. Тада је по Стаљиновој одлуци Кремљ заједно са својим бедемима префарбан у црвену боју, идеолошки блиску комунистима.

После тога су зидине у више наврата рестауриране, а поједине деонице су направљене изнова. Такви радови се обављају редовно. „Читав низ фактора и даље негативно делује на зидине Кремља. Ми живимо у условима руске зиме. Вода која продире у поре цигле оштећује њен спољни део“, објашњава Сергеј Девјатов, доктор историје и саветник директора Федералне службе обезбеђења Русије.

По његовим речима, цигла је крајем 1990-их била у лошем стању, па је конзервирана специјалном смешом која је штити од падавина, спољашње средине и фарбе.

Па ипак, и даље је важно да спољашњи изглед кремаљских бедема сачува „достојанствен изглед“. Због тога се данас зидови с времена на време фарбају црвеном мат бојом, тако да црвена „боја цигле“ увек буде засићена.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!