Како су Италијани саградили Кремљ и помогли Русима да победе татарске канове

Московском кнезу Ивану III главно оружје нису били његови људи ни тактика, него италијански топови. У историјској конфронтацији са Татарима предвођеним каном Велике хорде Ахметом на реци Угри 1480. године Иванова армија је дотерала топове које је направио италијански инжењер Аристотел Фиораванти (око 1415 – после 1485). Биле су то масивне бронзане мерзере које су могле буквално да смрскају татарску коњицу. Војска Ахмет-кана није се упустила у ту битку и повукла се у степу.

Највеће плате у Москви

Московски кремљ, друштвено-политички, духовни, историјски и уметнички центар руске престонице. Грановита палата и Успенски храм.

Јуриј Артамонов/Sputnik

Рудолфо „Аристотел“ Фиораванти допутовао је у Русију 1475, када је већ имао око 60 година. Био је стручњак за реконструкцију и премештање звоника и кула у замковима, а такође за изградњу мостова. У Европи се Аристотелу 1474. године обратио Семјон Толбузин, посланик великог московског кнеза и понудио му посао за 10 московских рубаља месечно. Тада је у Русији за само једну рубљу кмет могао откупити од спахије целу своју породицу, кућу и земљу.

Аристотел Фиораванти

Лоренцо Лото

Аристотелова плата је можда била и највећа у целој Московској држави. Ивану је овај италијански неимар био потребан за обнављање Цркве Успења Пресвете Богородице, главног храма у Московској држави који се делимично срушио за време земљотреса.

Куле Московског кремља. Слева надесно: Спаска, Никољска, Угаона Арсеналска.

Алексеј Мајшев/Sputnik

Када је 1475. године допутовао у Москву, Фиораванти је наредио да се уклоне остаци срушеног храма, конструисао је нову пећ за печење цигле и направио нову смешу за цигле. Уједно је основао прву циглану италијанског стила у Москви. Његове технологије су му омогућиле да заврши храм са пет купола висок 35 метара за само две године (и још две године је трајало осликавање храма и украшавање ентеријера).

Legion Media

Фиораванти није био једини италијански архитекта у Москви. Можда је и важнији од њега био Пјетро Солари (око 1445 -1493?). Он је у Москву допутовао 1490. године из Милана. Пројектовао је фасаду Дворца у Московском кремљу као и шест кремаљских кула, а међу њима и Спаску кулу, која је данас главни симбол Кремља. Зидине Московског кремља су градили и други Италијани, пре свега Антонио Ђисларди и Марко Руфо. Према томе, ако сте приметили да вас зидине Кремља подсећају на италијанску архитектуру, знајте да су их заиста пројектовали Италијани.

Legion Media

То није све што су Италијани урадили у Москви у 15. и 16. веку. У скоро свакој европској армији тога доба италијански инжењери су били најбољи оружари и мајстори за експлозив, пише историчар Марио Корти у књизи „Италијански ратници у служби Русије“.

Стручњаци за топове

Топ за опсаду „Скоропеја“ калибра 152 мм. Излио мајстор Андреј Чохов 1590. године. Артиљеријски музеј, Санкт Петербург.

Shibormot

Напоредо са изградњом Успенског храма Аристотел Фиораванти је унутар Московског кремља организовао производњу барута и ливење топова. Тако је направљено 16 фалконета, тј. лаких топова. То је био први производ ове фабрике оружја. Топови су били лаки за руковање и транспорт, брзо су се пунили и крајем 15. века су били врло убојити.

Кнез Иван је повео Фиоравантија у рат против Новгородске републике. Италијан је 1479. године лично контролисао артиљеријску јединицу која је отворила паљбу на град и приморала га да се преда: „Оруђа су непрестано отварала ватру јер је Аристотел био мајстор свога заната“, пише у руској хроници. Марио Корти наводи да је Фиораванти учио руске војнике да пуцају из топова у одређеним тренуцима боја, да отварају неприкидну паљбу и рукују различитим врстама стрељачког оружја. Због тога је овај Италијан био са главнином руских трупа и у бици на Угри. Последњи пут је поменут 1485. године. Можда је у Русији живео само 10 година, али је оставио богато наслеђе.

Топ „Инрог“, 1577.

Public domain

Италијански оружар Паоло де Босис је 1488. године, вероватно после смрти Аристотела Фиоравантија, направио „велики топ“ (како пише у руској хроници) који се звао „Павлин“ („Паун“, на руском слично звучи као име Павле, односно Паоло). Тај топ је још увек коришћен 1563. године када је Иван Грозни држао под опсадом Полоцк. Још један италијански оружар по имену Јакобо допутовао је у Москву 1490. године. Он је направио најмање 15 малих топова. Може се са сигурношћу рећи да су Италијани крајем 15. и почетком 16. века доминирали у руској производњи оружја. Они су дуго остали у Русији па су чак и Ивану Грозном помогли да победи казањске канове.

Италијани против Татара

Син Ивана III, велики московски кнез Василиј III, такође је обилато користио помоћ италијанских архитеката и оружара. У његово време је Пјерто Анибале саградио прелепу Вазнесењску цркву у Коломенском. Он је пројектовао и бедеме Китај-града у Москви, који су опасивали центар руске престонице.

Казањски кремљ.

Monsieur Andre Durand

Иван Грозни, први московски цар, користио је италијанске ратне инжењере у освајању Казањског каната. Они се помињу у Казањској хроници написаној 1560-1565. године, тј. у једином извору који говори о томе како је Грозни заузео Казањ.

Иван Грозни је 1552. године по четврти пут покушао да заузме Казањ. Овога пута је довео Италијане да они дигну у ваздух градске бедеме. У хроници се наводи да је цар лично разговарао са инжењерима и рекао им да су зидине Казањског кремља веома чврсте, али су Италијани рекли да ће их срушити за неколико дана помоћу експлозије. „То ће бити учињено“, рекли су Италијани, судећи по хроници. „Само то може помоћи да се заузме град, или да браниоци под опсадом помру од глади“.

Италијани су најпре подигли четири куле за опсаду које су биле више од градских зидина и са којих је Казањски гарнизон гађан стрелама. Затим су направили неколико мостова преко канала око тврђаве, и најзад су прокопали тунеле до темеља градских бедема и поставили експлозив. У одређеном тренутку су одјекнуле експлозије и зидине су се срушиле, а пешадија Ивана Грозног је преко мостова ушла у град. Пре тога је Грозни покушавао да заузме Казањ скоро пет година, почев од 1547. И најзад је то учинио уз помоћ Италијана.

Храм Вазнесења у Коломенском.

А. Савин (FAL 1.3)

После епохе Ивана Грозног Италијани су престали да долазе у Москву јер је наступила економска и војна криза у којој руски цареви нису могли да плаћају скупе инжењере. Међутим, сто година касније Петар Велики је поново ангажовао италијанске бродоградитеље и оружаре у изградњи нове Русије. За то време су Успенски и Вазнесенски храм, и што је најважније Московски кремљ, остали нетакнути до данашњег дана иако се све време користе. И ево, већ 500 година Руси умеју да направе квалитетну циглу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!