Истинске изјаве руских царева – проверене од стране историчара

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
Руским царевима се приписује велики број изрека које заправо они нису изговорили. Ми смо изабрали само оне чије ауторство је потврђено у писаним изворима.

Иван Грозни

„Ничим се не поносим и не хвалим и ни о каквој гордости не размишљам, јер испуњавам свој царски дуг и не чиним ништа што превазилази моје снаге.“

– Прва посланица Ивана Грозног кнезу Курбском, 1564. година

Алексеј Михајлович

„Постоји време за посао, а постоји време за разоноду.“

– „Правилник соколарске управе“, упутство за лов са соколовима са уводом Алексеја Михајловича, средина XVII века.

Петар Велики

„Наш народ је као деца која не воле да уче и која се никада не би азбуке прихватила, ако их мајстор не би натерао, али када науче, онда су захвална.“

– Високи указ Колегијума за мануфактуру од 5. новембра 1723. године

„Када неко у свом звању погреши, наноси штету  целој држави.“

– „Експликација о државним преступима“ за уношење у предлог Законика Руске државе, октобар 1723.  

Катарина Велика

„Мене поткрадају исто као и друге; али то је добар знак и показује да има шта да се краде.“

– Писмо госпођи Бјелке од 12. априла 1775. године                

Николај I

„Нема сумње да је кметство зло које сви осећају и уочавају, али мењати сада нешто у вези с њим било би још погубније.“  

– Говор у Државном савету од 30. марта 1842. године

Николај II

„Носим страшну одговорност пред Богом и спреман сам да пред њим одговарам у сваком тренутку, али док сам жив ћу поступати са убеђењем онако како ми налаже моја савест.“

– писмо мајци, царици Марији Фјодоровној од 20. октобра 1902. године.