Ови амерички председници су радили у Русији!

Џон Квинси Адамс, 6. председник САД, радио у Русији од 1809. до 1814. године

Адамс Млађи је први пут посетио Русију када му је било 14 година. Било је то 1781. године, када је у својству секретара пратио Франсиса Дејна, првог америчког изасланика у Санкт Петербургу, који тада није успео да преда царици Катарини II своје акредитивно писмо.

Џон Квинси Адамс, аутор Џон Синглтон Копли

Музеј лепих уметности, Бостон

Други пут је Џон Квинси дошао у Русију 1809. године као званични дипломатски представник САД у Русији. Постао је први „опуномоћени изасланик“ у Санкт Петербургу. У преписци са својом мајком он се жалио на високе трошкове живота у руској престоници.

„Ви сте упознати са потешкоћама и трошковима свакодневног живота америчког министра у другим деловима Европе. Они су свуда велики, али овде су већи негдо било где другде. И даље смо смештени у крчми, која је веома скупа. Посете двору су честе и обавезне, обично два пута дневно – ујутру на пријему и увече на балу и вечери. Ништа од гардеробе коју сам понео није одговарало за појављивање у таквом друштву. Женске хаљине су далеко скупље од одела за мушкарце, а мора их бити више, за разне прилике. Број слугу које треба издржавати је најмање три пута већи од онога што је потребно на другим местима, а клима је таква да су трошкови за одело свакога од њих нешто што није познато у јужнијим крајевима“, – написао је он у фебруару 1810. године.

Адамс је радио у Русији до 1814. године. Његов мандат се поклопио са периодом Наполеонових ратова, и задатак овог америчког дипломате је био да издејствује максималне трговинске повластице за своју земљу. Потешкоће су постојале због чињенице да се Америка налазила у конфронтацији са Енглеском, тадашњом савезницом Русије. Међутим, Адамс је брзо изградио добар лични однос са царем Александром I. Они су чак шетали заједно обалом Неве.

Џон и његова супруга Луиза добили су 1811. ћерку Луизу Кетрин. Нажалост, девојчица је умрла након годину дана и постала прва држављанка САД сахрањена у Русији.

На молбу Ноа Вебстера, аутора речника, Адамс му је слао књиге о руској граматици и речничком саставу руског језика. То је био почетак проучавања руског језика и културе у САД.

Џејмс Бјукенан, 15. председник САД, радио у Русији од 1932. до 1934. године

Џејмс Бјукенан, аутор Џорџ Питер Александер Хили

Национална галерија портрета

Захваљујући Бјукенану је 1832. године потписан Руско-амерички споразум о трговини и пловидби. Документ је предвиђао заједничка међусобна трговинска права и обезбеђивао услове са највећим повластицама у трговини.

Иако му је период службе био кратак, Бјукенан је успео да склопи везе у Петербургу и да стекне наклоност цара Николаја I.

„Цар је идеал владара у Русији, и по мом мишљењу он је способнији и честитији човек од свих оних који га окружују. Ласкам самоме себи надом да се позитивна промена догодила у његовом односу према Сједињеним Државама од мог доласка овде. Мада, у почетку су ме потпуно занемаривали“, писао је он својој сестри. „Шта год ми мислили о његовој политици, овде се сви слажу да у приватним односима његов карактер представља пример за целу империју. Као муж, отац, брат и пријатељ он је узор свим својим поданицима“.

Када је дипломата напустио Санкт Петербург, Николај I је замолио да пренесу председнику Џексону да нови амерички амбасадор буде „исти као Бјукенан“.

Херберт Кларк Хувер, 31. председник САД, радио у Русији као предузетник од 1909. до 1913. године, помагао у борби против масовне глади 1921-1923.

Херберт Кларк Хувер, 1874-1964, 31. председник САД, Илустрација из 1919. године.

Universal History Archive/Getty Images

Хувер, по образовању рударски инжењер, радио је у Русији од 1909. године. У Киштиму на Уралу купио је предузећа од наследника јужноуралског трговца Расторгујева и отворио Киштимско акционарско друштво рударских предузећа. Бавио се и финансијском реорганизацијом и модернизацијом производње.

„Тај успех у Киштиму био је важне импликације. До тада су руском индустријом често доминирали немачки и британски извођачи. Руси су увек били сумњичави према њима јер су се плашили политичких последица и били огорчени због супериорности њихових званичника. А такав осећај нису имали према Американцима. Руски инжењери су били најспособнији стручњаци у области технике, али нису били вешти у административним пословима. Са Американцима су се слагали јер је међу њима постојало неко инстинктивно пријатељство“, – написао је Хувер у својим мемоарима.

Пошто је брзо стекао ауторитет у Киштиму, Хувер је позван да руководи индустријализацијом налазишта у Алтајским планинама. По његовом мишљењу, то је било највеће и најбогатије рудно налазиште на свету. Амерички инжењери су радили у њему до револуције 1917. године.

Хувер је напустио Русију 1913. године. „Да није било Првог светског рата, имао бих највећи инжењерски хонорар који је човек икада видео“, – присећао се он свог рада у Русији, где је такође био и на челу неколико рударских и нафтних компанија.

САД су 1917. године прекинуле дипломатске односе са бољшевичком владом. Па ипак, када је 1921. године у Совјетској Русији почела масовна глад, Хувер је, већ као министар трговине САД и шеф Америчке администрације за помоћ, слао хуманитарну помоћ овој земљи, упркос изузетно негативном ставу према бољшевизму.

У оквиру ове хуманитарне мисије бесплатну помоћ је добило 20 милиона становника Совјетске Русије. Достављане су храна и обућа, пољопривредна механизација и семе, отваране су болнице и амбуланте.

За време Хуверовог председничког мандата САД су активно развијале трговачке односе са СССР-ом. Уз америчку помоћ је 1932. године пуштена у рад фабрика аутомобила у Нижњем Новгороду, а такође металуршки комбинат у Новокузњецку.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!