Све што треба да знате о Гагарину – КРАТКО И ЈАСНО

Гагарин – син обичног чобанина

Пилот-космонаут Јуриј Гагарин са родитељима код куће у Гжатску (сада Гагарин), 1961.

Игор Снегирјев/Sputnik

Гагарин је био онај за кога се каже „обичан човек из народа“. Отац му је био чобанин, а мајка је водила фарму свиња. Још као дете је провео годину и по дана под немачком окупацијом. После школе је уписао школу за ливце и уједно се уписао у аеро-клуб. Када је отишао на одслужење војног рока распоређен је у авијацију. Тако је почела његова пилотска каријера. После 265 часова лета добио је звање „војног пилота 3. класе“ и догурао до чина натпоручника.

Знао је да мисија може бити самоубилачка

Јуриј Гагарин са екипом првог одреда космонаута СССР-а у Центру за обуку космонаута 1960.

Информативна агенција „Новости“//Sputnik

Пре његовог лета у орбиту четири пута су слате пробне лутке и једна од њих је изгорела. Тај податак је био најстрожа државна тајна, али су сви знали да постоје реалне шансе да се Гагарин не врати из свемира.

Ово утолико пре што је три дана пре старта Сергеј Корољов, руководилац космичког програма, одлучио да покаже космонаутима како полеће бојева ракета Р-9А, али је она експлодирала на космодому у 8:00 приликом лансирања наочиглед космонаута. Корољов је тада пожурио да објасни Гагарину како је ракета Р-7 далеко поузданија.

Гагарин је за сваки случај ипак написао жени опроштајно писмо.

За време узлетања Гагарин је помислио да се запалио и да гори

Јуриј Гагарин после изласка из модула за слетање космичког брода „Восток-1“.

Александар Сергејев/Sputnik

У то време још нико није знао какав је осећај када космички брод пролази кроз слојеве атмосфере. Због тога је Гагарин помислио да брод гори када је видео пламене језике на спољној површини капсуле „Восток-1“. У паници се повезао са центром за контролу лета и рекао: „Ја горим! Збогом, другови!“ Касније је ова кратка епизода заташкана.

Гагарин заиста умало није изгубио живот 1961. године

Перед полетање, космодром Бајконур, 12. април 1961. Сцена из документарног филма „Совјети у космосу“.

Sputnik

У оно време је атерирање капсуле на земљу још увек било технички неизводљиво. Стога је Гагарин морао да се катапултира из ње и да се спусти падобраном. И катапултирао се као што је било планирано, али се вентил за довод ваздуха у његовом херметичком костиму није одмах отворио. Први човек у космосу, који је извео најопасније могуће путовање, умало није умро у последњој фази те мисије.

Гагарин је изабран због свог изгледа

Daily Herald/Mirrorpix/Getty Images

Био је атлетски грађен, имао је добру координацију покрета и одлично је пролазио на тестовима, али није имао никакве посебне таленте по којима би се издвајао међу осталим кандидатима за први лет у космос. Само је био фотогеничан, имао је лепу комбинацију имена и презимена и чаробан осмех. Совјетски лидер Никита Хрушчов је знао да ће први космонаут аутоматски постати јавна личност и „лице“ које представља земљу. И да то лице мора бити привлачно.

Лет је изведен у режиму ауто-пилота

Universal Archive/Universal Images Group via Getty Images

Одлучено је да се цео лет изведе у аутоматском режиму како би ризик управљања космичким бродом био сведен на минимум. Космонаут је могао да преузме „кормило“ само у случају да откаже аутоматско пилотирање. Али то се није догодило.

За лет је добио велики хонорар

Доручак у свом стану.

Александар Моклецов/Sputnik

Тај податак је дуго био државна тајна. Данас знамо да су Совјети за први човеков лет у космос издвојили хонорар од 15.000 рубаља, тј. 187 просечних месечних зарада у СССР-у. Али новац није био једина награда. Гагарин је добио потпуно намештен четворособан стан, луксузни аутомобил и кућу за родитеље, а поврх тога му је било обезбеђено буквално све што је потребно за живот, од капута и кошуља до електричног бријача. Овде смо детаљно описали како је то било регулисано и колико космонаути данас зарађују.

У отаџбини је дочекиван као суперстар

Куба, Хавана, 26. јул 1961. Фидел Кастро и Јуриј Гагарин

Валентин Собољев/TASS

Цео СССР је 12. априла 1961. године оставио све своје послове и радни дан је претворен у празник националних размера. Јуриј Гагарин, за кога пре тога нико није чуо, за само неколико сати је постао велика звезда. Овде можете видети како је дочекиван на совјетским улицама.

Гагарин је одмах послат на светску турнеју у 29 земаља. Ручао је са краљицом Велике Британије, киснуо на тропском пљуску на Куби са Фиделом Кастром и ишао на пријем са италијанском глумицом Ђином Лолобриђидом.

Целог живота је волео само једну жену

1960-е

ADN-Bildarchiv/ullstein bild via Getty Images

„Све ми се код ње допадало: и карактер, и низак раст, и смеђе очи пуне светлости, и плетенице, и помало пегав носић“ – тако је Јуриј Гагарин описивао своју жену Валентину. Заједно су провели срећних једанаест година. Чак и када га је сустигла светска слава и дивљење хиљада жена широм света, он је остао веран једној скромној жени „у обичној плавој хаљини“. После мужевљеве смрти Валентина се није удавала и никада није дала ниједан интервју. Овде прочитајте чиме се она бавила.

Гагарин више никада није летео у космос

Јутарња гимнастика на спортском терену Звезданог града.

Александар Сергејев/TASS

Услед бескрајних гостовања по свету Гагариново здравље је било нарушено, добио је на килажи и то га је бринуло. Страховао је да главна команда више не планира да га шаље у космос. Вратио се тренинзима 1963. године, али заиста више ниједном није летео у свемир.

Руководилац припреме космонаута Николај Камањин у својој књизи „Скривени космос“ овако је то описао: „Гагарин се нада да ће поново летети у космос, али је мала вероватноћа да ће се то некада догодити. Он је веома драгоцен за човечанство да би се његов живот ризиковао због неког редовног космичког лета“.

Гагарин је патио од депресије и много је пио

Гагарин на одмору, Крим 1961.

Александар Сергејев/Sputnik

Он је патио због тога што не може поново да лети у космос и падао је у депресију. Уз то је постао и зависник од алкохола јер су сви људи око њега, од родбине до министара и маршала, желели да попију са Гагарином у име пријатељства, љубави, космоса и хиљада других разлога.

Све чешће су се шириле приче о Гагариновим испадима у пијаном стању. Најпознатији случај се догодио у црноморском одмаралишту Форос, где је Јура скочио са хотелског балкона и задобио прелом чеоне кости, после чега је месец дана провео у болници.

Изгубио је живот је за време обичног тренинга

Јуриј Гагарин (лево) и војни пилот 1. класе пуковник Александар Справцев (десно) на војном аеродрому пре вежбовног лета.

Александар Моклецов/Sputnik

Погинуо је у авиону МиГ-15 у пролеће 1968. године, за време редовног тренинга. Гагарин је тада сталоженим гласом јавио да је завршио летни задатак и враћа се у базу, после чега је његов ловац ушао у спиралу и ударио у земљу.

Током истраге се накупило 29 томова материјала са печатом државне тајне. Није објављен ниједан, па чак ни најкраћи закључак о околностима погибије. Тек 2011. године је на основу тих докумената објављено да је разлог трагедије вероватно био оштар маневар и судар са метеоролошким балоном. Узгред, Гагарин није био сам у авиону. Овде сазнајте ко је погинуо заједно са њим.

Гагариново тело је кремирано, а прах је узидан у кремаљски бедем

Сахрана Јурија Гагарина и Владимира Серјогина

Дмитриј Чернов/Sputnik

Совјетска власт је крајем 1960-их већ смислила како да избегне „хришћански стил“ сахрањивања, па су многе познате личности кремиране.

Тако је учињено и са Гагарином. Урна са његовим прахом узидана је у бедем Кремља, где је тада већ била формирана читава некропола познатих комуниста, војних лица и државника.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!