Руски цар је за изградњу изабрао делту Неве. Ова река повезује језеро Ладога – друго по величини у Русији – са Балтичким морем. Од VIII до XIII века Невом је пролазио водени пут „од Варјага до Грка“ – из Скандинавије до Византије.
Са финског „Нева“ се преводи као „мочвара“, можда су отуда и потекле асоцијације да је град на Неви „град на мочвари“.
Јавно власништво
Ипак, тај терен је од давнина био насељен, а тешко да би се људи насељавали усред мочваре. Најпре је ту живео угро-фински народ, затим источни Словени. Касније су овом територијом владали час Руси, час Швеђани.
Прелазак овог терена из једних у друге руке окочнан је Северним ратом (1700-1721), када је Петар 1703. дефинитивно освојио простор за свој будући град. Пре Санкт Петербурга на ушћу реке Охте у Неву налазио се шведски град Нијен и његова главна тврђава Нијеншанц.
Када је освојио Нијеншанц, Петар је земљу око реке Охте дао за изградњу, а своју – Петропавловску - тврђаву поставио је на стратешком месту, на Зечјем острву. Оно се налази на најширем делу ушћа Неве. Тако је из тврђаве било могуће контролисати токове њена два највећа рукавца.
Јавно власништво
Притом је обала рукаваца Неве заиста била мочварна, обрасла трском и шаши. Зато су при изградњи докова обале насипане високо, ојачане дирецима и потпорама, покривене гранитом. Корито Неве је очишћено и поравнато.
Детаљније: Шта треба да знате о 33 острва на којима се простире Петербург?
Мочварни делови налазили су се и на острвима Санкт Петербурга: на Васиљевском, Крестовском, као и на месту Летње баште и у близини Невског проспекта. Како би се терен дренирао, копани су канали, затрпаване мале реке и потоци. Узгред, једно од најсувљих места био је савремени трг Востанија (Устанка): недалеко од њега расла је густа шума.
Много већи проблем од мочваре за престоницу су представљале поплаве. Град је смештен у Приневској низији. У централним рејонима Петербурга надморска висина је само 1-5 метара.
Руски музеј
Западни ветар са Финског залива сваке године подиже ниво воде у Неви. Најразорније поплаве догодиле су се 1824. године (када се вода подигла до 421 цм изнад нивоа мора) и 1924. године (до 380 цм).
Руски музеј
Проблем је потпуно решен тек у XXI веку, када је уведен у употребу комплекс од 11 брана дугих укупно 23,4 километра. Његова изградња је трајала преко 30 година, све до 2011.
Прочитајте такође: „Град на костима који ће опустети“: 5 митова о Санкт Петербургу