Шта треба да знате о 33 острва на којима се простире Петербург?

Legion Media
Петербург се врло често пореди са Венецијом, у граду постоје 33 острва, а некада их је било више од сто!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Практично на целокупну, три века дугу, историју Санкт Петербурга може се на известан начин гледати као на борбу човека са воденом стихијом. Град је подизан на мочварном терену, међутим, јединствен географски положај омогућавао је контролу обала Финског залива и делте Неве, као и њених рукаваца. Каткада би се река светила, а град суочавао са страшним поплавама. У циљу скретања речног тока и исушивања у осамнаестом веку у Петербургу су прокопавани нови рукавци и канали, да би почетком деветнаестог века у граду постојало 101 острво. Касније је део канала затрпаван и мала острва спајана у већа.

У савременом Санкт Петербургу према регистру географских назива налази се 33 острва. Притом у евиденцију нису ушли објекти Кронштатског архипелага, а то значи још неколико утврђења. Тако да испада да острва, заправо има, више од 40.

Она која се налазе у центру града, као острва, строго узевши се и не доживљавају, а све захваљујући развијеном систему мостова преко река и канала. Рецимо Плави мост у строгом центру Санкт Петербурга у ширину досеже 97,3 метра и сматра се делом Исакијевског трга.

1. Острво на коме су положени темељи града

Зечје острво представља историјско језгро града. Управо овде 27. маја 1703. године почела је градња Петропавловске тврђаве што се и узима као датум оснивања града. Ту се налазе кључне грађевине императорске епохе попут Ковнице новца, великокнежевске гробнице Романових, казамата Трубецког бастиона (главни политички затвор у Русији).

2. Најчувеније острво

Најславнијим острвом слободно се може сматрати Васиљевско коме је посвећено безброј књижевних дела. Под именом Васиљев помиње се још у Новгородској писарској књизи из 1500. године, а данас га мештани од миља зову Васка. Са историјским центром Петербурга граничи се његов источни крај Стрелка, препознатљив по Ростралним стубовима који у време великих градских празника поново добијају историјску улогу светионика.

3. Највеће острво

Највеће острво у делти Неве има површину од 16,2 квадратна километра и иронијом судбине зове се Безимено. Са другим острвима и копненим делом града повезано је са читавих 47 мостова.

Образовано је стварањем Обводног канала (обилазног) чије прокопавање је почело 1769-1780. године. Реч је о највећем каналу у Петербургу, ширине 42 километра и дужине преко осам километара.

4. Најмање острво

Површина најмањег, Серног острва (у преводу Сумпорно), износи свега 0,03 квадратна километра, а до њега води само један мост. Острво је добило име у деветнаестом веку, по складиштима сумпора која су се ту налазила.

5. Острво са највише зеленила

За титулу најзеленијег острва на нашој ранг листи могли би да конкуришу Летњи сад и Јелагин острво.

Летњи сад налази се у историјском делу града, а на целокупној његовој површини од 0,12 квадратних километара простире се раскошан вртно-парковски ансамбл са павиљонима, фонтанама, зеленим лавиринтима и репликама скулптура италијанских мајстора с краја 17. и почетка 18. века. Врт је грађен као Петрова летња царска резиденција. У периоду од 1710. до 1714. године зидан је дворац у коме је цар боравио лети, све до смрти.

Јелагин острво је по површини знатно веће од Летњег сада, а и оно је бивша императорска резиденција. Први власник била је царица удовица Марија Фјодоровна (супруга Павла Првог, праунука Петра Великог). Просторна и пејзажна решења Јелагина осмислио је италијански архитекта Карло Роси који тада није био познат у Петербургу, а реконструисани дворац на Јелагин острву биће његов први велики препознатљив рад у руској престоници.

На острву је 1932. године отворен Централни парк културе и одмора. Никли су спортски терени и паркићи, забавни паркови, скулпторалне композиције на тему спорта. За време Другог светског рата Јелагин острво претрпело је озбиљна оштећења. Реконструкција његовог историјског изгледа одвијала се у складу са могућностима готово педесет година, да би на прелазу из двадесетог у двадесет први век била интензивирана. Тако да смо данас више него икад раније у прилици да сагледамо и оценимо Росијеву замисао.

6. Најромантичније острво

Острво Нова Холандија представља јединствени спој романтике индустријске архитектуре и савременог градског простора (строго узевши два острва која чине јединствену композицију). Назив острва је уједно и својеврсно подсећање на цара Петра Великог који је на обалама Неве стварао Северну флоту и тим поводом у престоницу позивао холандске градитеље бродова. Острва у близини бродоградилишта користио је адмиралитет, ту је складиштена бродска грађа. Средином деветнаестог века у Новој Холандији подигнута је зграда поморског затвора због свог изледа названа Бутилка (флаша), управо одатле потиче израз „не лезь в бутылку“ што би значило „не жестити се, не љутити се“ (отприлике неку врсту упозорења да се не буде претерано необуздан и агресиван без нарочитог разлога како се не би набасало на неприлике).

У другој деценији овог века споменик индустријске архитектуре постао је модеран јавни простор са ресторанима, павиљонима, сценом и пејзажним парком.

7. Спортско острво без премца

Титула спортског острва без премца традиционално припада Крестовском острву на којем се налази највећи фудбалски стадион у Петербургу (као и неколико мањих), спортски комплекси, бицклистичка стаза, атлетска дворана, веслачки клуб. Највећи део острва заузима Приморски парк Победе, омиљено место ролера, бициклиста и џогера које има и велики забавни парк.

Спортска историја острва датира још од средине деветнаестог века. Године 1859. овде је отворен Невски јахтинг клуб, 1889-е Санктпетербуршко веслачко друштво, а 1894-те тениски клуб.
На Крестовско острво ваља отићи да би се видела Гаспром арена, стадион домаћег фудбалског клуба Зенит. Пројекат назван Свемирски брод са кровом који се отвара дело је јапанског архитекте Кишо Курокаве.

У Гаспром арени игране су утакмице на Шампионату Европе 2020. године и Светском првенству у фудбалу 2018. године када је поред стадиона отворена метро станица која сада носи име Зенит. Стадион може да прими готово 65 хиљада посетилаца спортских догађаја и 80 хиљада гледалаца позоришних и концертних манифестација. Арена је изграђена на месту импозантног објекта из прошлог века, стадиона Киров, који је словио за један од највећих на свету, а пре прве реконструкције у периоду од 1950 до 1978. године примао је сто хиљада посетилаца.

8. Најиздвојеније острво

Острво Котлин на коме се налази град-тврђава Кронштат одвојено је од острва у делти Неве. Са копном га спаја грађевински комплекс који штити Петербург од поплава. Реч је о једанаест брана у укупној дужини од 23,4 километра грађених више од 30 година све до 2011. године када је преко грађевине отворена друмска саобраћајница.

Око острва Котлин налази се мноштво утврђења, док је највећи број концентрисан у унутрашњој акваторији. Ове грађевине штитиле су град од напада са мора. Једно од утврђења, Александар Први, крајем 19. века изузето је из састава одбрамбених грађевина. Ту је са радом почела прва лабораторија за испитивање куге у земљи у којој се производила вакцина против ове пошасти.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“