Само три совјетска лидера су за живота повучена са функције

1. Георгиј Маленков

Председник Савета министара СССР-а (1953–1955) Георгиј Максимилијанович Маленков.

Sputnik

Познати случај „Антипартијске групе“ довео је до смене Георгија Маленкова са највиших функција у партији. Маленков се није супроставио одлуци КПСС-а и најпре је „пребачен“на место директора Уст-Каменогорске хидроцентрале, а затим на сличну функцију, али у далеки Екибастуз у Казахстану, да би 1961. чак био избачен из партије.

Маленков са женом

Archive photo

Тек десеет година касније бившем председнику Савета министара дозвољено је да се врати у Московску област, а 1973. и у Москву. Он је са женом Валеријом Голупцовом живео у двособном стану у Другој Синичкиној улици, у забаченом кутку насеља Лефортово. „Није нудио новинарима своје мемоаре и није примећен у читаоницама московских библиотека. Из тога се може извести закључак да му писање мемоара није било у плану“, рекао је историчар Рој Медведев. „Раније је он путовао кроз Москву и њена предграђа искључиво у оклопном аутомобилу, а сада је морао да купује карте за обични приградски воз. Успут је ћутао, и само понекад би разменио пар речи са женом. Маленков је много омршао, тако да га чак ни „исписници“ често нису препознавали. Сваког лета се одмарао и лечио у привилегованим санаторијумима“.

Маленков после 1957. (претпоставка)

Archive photo

Причало се да су Маленкова често виђали у цркви у насељу Кратово, где је имао викенд-кућу. Он је био племићког порекла и пред крај живота је постао верник. По одлуци Јурија Андропова Маленков и његова жена су 1980. године пресељени на Фрунзенски кеј, у стан за представнике „номенклатуре“. У том стану је умро 1988. године, само 3 месеца након смрти своје жене.

2. Никита Хрушчов

Бивши председник Совјетског Савеза Никита Хрушчов са својом супругом Нином Петровном у дворишту викенд-куће у Москви 1965.

AP

Хрушчов је смењен са функције првог секретара Централног комитета, ради чега је враћен из Пицунде, где је био на одмору. На седници Президијума ЦК под руководством Леонида Брежњева Хрушчов је тако „изрибан“ да му је лице, како се касније сећао његов син Сергеј, „преко ноћи упало и некако посивело, а покрети су му постали спорији“. Наредног јутра, 15. октобра 1964. године, Хрушчову су „ускраћене привилегије“: искључене су му све унутрашње партијске и државне телефонске комуникације, а лично обезбеђење му је замењено пратњом нижег ранга и сада је он заправо био „праћен“.

Хрушчов са снајом и унуцима у Кремљу.

Дмитриј Балтерманц/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Па ипак, према Хрушчову партија није била толико сурова као према Маленкову. Никита Сергејевич је исељен из државне викенд-куће у насељу Горки, али му је остављена приземна викенд-кућа у Петровом-Даљњем, као и петособан стан на Арбату, и опслуживало га је седам слугу. Али у почетку је он свеједно био у кућном притвору и спровођен је само до дома здравља на лекарске прегледе.

Према сведочанствима чланова породице, бивши лидер је пао у депресију. Историчар Вилијем Таубман пише да Хрушчова нису занимале ни књиге, ни филмови којима су деца и унуци покушавали да га забаве. Син и жена су тврдили да је често дуго плакао, ничим се није бавио и дуго се шетао по плацу око викенд-куће и околини (наравно, све време је био под присмотром припадника КГБ-а). „Понекад је прекидао ћутање и са горчином говорио да је његов живот дошао крају, да је живео док је био потребан људима, а сада му је живот бесмислен. Понекад су му сузе навирале на очи“, сећао се његов син Сергеј Хрушчов.

Хрушчов у викендици

Sputnik

Касније је Хрушчов пресељен у своју приземну викенд-кућу на обали реке Истре, и то му је постало стално место боравка. Од лета 1965. године почео је више да се шета и да комуницира са људима који су се одмарали у оближњем санаторијуму, за шта је добио дозволу одговарајућих органа. „Администрација насеља одобрила је да се на огради [његовог викенд-имања] направи капија, после чега су се људи из санторијума стално окупљали око Хрушчова, фотографисали се с њим и слушали његове приче. Постепено су ’сусрети са Хрушчовом’ постали незваничан, али обавезан елемент ’културног програма’“, написао је Вилијем Таубман. Хрушчов није испољавао скоро никакво интересовање за остатке свог „прошлог живота“. Бивши страствени ловац је „раскрчмио“ своју колекцију оружја, поклањајући га на све стране, и готово да није одговарао на многобројна писма која су му пристизала. Понекад су га посећивали гости којима је то било дозвољено: песник Јевгениј Јевтушенко, глумац и кантаутор Владимир Висоцки, редитељ Роман Кармен и драматург Михаил Шатров.

Хрушчов на одмору у Подмосковљу

Борис Косарев/russiainphoto.ru

Временом се Хрушчов заинтересовао за башту, па је садио кромпир, краставце, ротквице, тикве и кукуруз, сам је правио пластенике и плевио леје. Од 1967. године је почео да диктира мемоаре, који су касније изнети из земље и објављени на Западу на енглеском језику. За Хрушчовљевог живота објављен је само први том његових успомена. Никита Сергејевич је умро 11. септембра 1971. године од срчаног удара у 78. години.

3. Михаил Горбачов

Кадар из видео-обраћања Горбачова. Августовски пуч 1991.

Јуриј Абрамочкин/Sputnik

Михаил Горбачов је смењен скоро на исти начин као и Никита Хрушчов. За време августовског пуча 1991. године он се налазио у викенд-кући у Форосу на Криму и није допутовао авионом у Москву. Касније је сам Горбачов тврдио да је био „изолован“, али се то не поклапа са тврдњама других протагониста тадашњих догађаја. После пуча, 24. августа 1991. године, Горбачов је објавио да се повлачи са функције генералног секретара Централног комитета КПСС-а, а 25. децембра се повукао са функције председника СССР-а, препустивши власт председнику Руске Федерације Борису Јељцину.

Горбачов на прослави 20-годишњице пада Берлинског зида

Игор Зарембо

Горбачов, међутим, није престао са политичким и јавним деловањем. У децембру 1991. године током догађаја везаних за распад СССР-а основао је „Горбачов-фонд“ („Међународни фонд за социјално-економска и политиколошка истраживања“) и стао на његово чело. Покушавао је да утиче на политику тако што је финансирао Социјалдемократску странку Русије и у својим изјавама је осуђивао Јељцинов политички курс, али није успео да подигне „неку већу прашину“. Штавише, Борис Јељцин је 1994. године доделио Горбачову доживотну пензију у висини 40 минималних старосних пензија. Михаил Сергејевич, међутим, током 1990-их и 2000-их није ни живео у Русији, него у Ротах-Егерну (Баварска).

Реклама о скором отварању Pizza Hut у Москви, 1990.

GeorgeLouis (CC BY-SA 3.0)

Он се 1996. кандидовао за председника РФ, па је чак и добио око 380.000 гласова (0,51%), да би већ наредне године поново привукао пажњу светске јавности учешћем у реклами „Пица Хат“.

Када је 2011. напунио осамдесет година, указом председника Дмитрија Медведева је награђен орденом Андреја Првозваног – највишим државним признањем Руске Федерације. Занимљиво је да је Горбачов свој 80. рођендан обележио и у Русији, и у Лондону, и то доботворним концертом „Горби 80 Гала“ у Алберт Холу 30. марта 2011. године.

Михаил Горбачов је умро у Москви 30. августа 2022. године. За разлику од Маленкова и Хрушчова, сахрањен је уз војне почасти у свечаној церемонији која је одржана у Дому синдиката, у дворани са стубовима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!