Биографски филм редитеља Кристофера Нолана о Роберту Опенхајмеру – шефу „Нуклеарног пројекта Менхетн“ – премијерно је приказан у петак, 21. јула 2023, у бројним земљама широм света. Заплет приче укључује веома двосмислен део биографије овог научника - његове везе са комунистима. Али да ли их је заиста било?
Legion Media
„Отац атомске бомбе“
Тако је Опенхајмер назван, због његове кључне улоге у „Пројекту Менхетн“. Сам пројекат се засновао на стварању атомске бомбе - и у томе је успео. Године 1945, након пробне бомбе „Тринити“, САД су постале прва држава на свету која је поседовала нуклеарно оружје. Сам Опенхајмер је 20 година касније о томе рекао: „Знали смо да свет више неће бити исти. Неколико људи се смејало, неколико људи је плакало, а већина људи је ћутала.“
Рад на овом строго поверљивом пројекту започео је раних 1940-их година, непосредно уочи придруживања САД савезницима у Другом светском рату. САД су се уплашиле да ће нацисти бити први који ће развити атомску бомбу, и тиме је почела светска трка у нуклеарном наоружању. Опенхајмер је позван да буде шеф пројекта, пошто је већ био признат у научној заједници по његовим проучавањима субатомских честица.
AP
Израда бомбе је завршена када су нацисти већ били готово поражени. Дакле, прва и једина употреба нуклеарне бомбе догодила се када су САД одлучиле да бомбардују јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, убивши око 110.000 људи. После овог ужасног чина Опенхајмер је срео америчког председника Харија Трумана и наводно му рекао: „Имам крв на рукама...“ Тек после трагедије научник је у потпуности схватио страшну моћ оног што је створио.
У октобру 1945. Опенхајмер је поднео оставку на свој положај. Ипак, он, суштински, никада није био против нуклеарног оружја и, када се дошло на идеју да се развије још моћнија и разорнија хидрогенска бомба, није јој се противио. Он једноставно није био ентузијастичан у вези са овом новом идејом, јер би, по његовој процени, Х-бомба била превише моћна да би била употребљена на бојном пољу, те би стога влада САД требало да се усмери ка производњи бомби каква је већ коришћена у Јапану.
AP
Зашто се сматрало да је Опенхајмер комуниста?
Како се чини, оптужбе за његову наводну шпијунску активност у корист СССР-а нису биле ништа друго до покушаји да се Опенхајмер победи у административној борби око производње Х-бомби. Опенхајмер је остао веома утицајан почетком 1950-их – био је председник саветодавног већа Комисије за атомску енергију и директор Института за напредне студије на Принстону. А његово противљење производњи Х-бомби могло је заиста утицати на будуће буџетирање од стране Владе.
Америчке обавештајне службе су у случају Опенхајмер заиста имале неке кечеве у рукаву. Његова жена, његов брат и неки лични пријатељи су заиста у прошлости били чланови комунистичке партије, а чак је и сам Опенхајмер присуствовао на неколико састанака. Штавише, он је отворено подржавао и заступао неке од партијских идеја и некада је био присталица циљева антифашиста у шпанском грађанском рату – и сходно томе, мора да подржава комунисте, тврдили су његови противници. Али нико никада није доказао да су научника регрутовале совјетске обавештајне службе, нити да је пренео било какву тајну информацију комунистима. Ипак, у ери хладног рата било је довољно бити у пријатељским односима са комунистима да би неко био оптужен за издају.
AP
Суд је одржао саслушања 1954. године и гласао за одузимање Опенхајмерове дозволе за рад, те је он отпуштен са позиције саветника владе САД. Касније су оптужбе повучене и Опенхајмер је био оправдан у два наврата – 1959. и 1963. Године 1959. један од Опенхајмерових бивших колега је сведочио да кампања вођена против научника није била ништа друго до освета, а 1963. председник Линдон Џонсон је Опенхајмеру за његов допринос доделио престижну Ферми награду.
AP
Године 2022. Министарство енергетике САД признало је да је суд у случају Опенхајмер био пристрасан, неправедан и погрешан.