Како је Црвена армија јурила фашисте на „Харли Дејвидсону“

Пред почетак упада немачких трупа у СССР ситуација са мотоциклима у Црвеној армији била је прилично јадна. Совјетске трупе нису имале много „гвоздених коња“, а принудна евакуација фабрика у Сибир знатно је отежала њихову производњу.

Тада су у помоћ Совјетском Савезу притекли западни савезници. У земљи су се појавили британски мотоцикли Velocette и Matchless, и амерички Indian и Harley-Davidson.

Ових последњих је било убедљиво највише – укупно 21.000. Ради поређења, током читавог рата направљено је 16.000 основних совјетских војних мотоцикала М-72 (на бази немачког BMW R71).

Тако је „Харли Дејвидсон“ постао најчешће коришћени мотоцикл у Црвеној армији. И уједно је био најомиљенији међу совјетским војницима.

Поуздан и моћан

Archive photo

СССР је добио модел Harley-Davidson WLA-42. Био је то поуздан и отпоран мотоцикл са високо квалитетним деловима, са великом носивошћу и комфором, и са моћним мотором који је могао да троши и бензин лошег квалитета. Није се баш добро осећао на неравном терену, али је на путу развијао брзину до 110 км/ч.

„Харли је добра и отпорна машина, са V-мотором, заштићеним рамом и са ланчаним преносом... Седиште је кожно са опругама, ублажава свако труцкање“, сећао се касније Арсениј Зонов који је служио у самоходној артиљерији.

WLA-42 је имао пртљажник за превоз радио-станице, кутију за муницију и специјалну кожну торбу на седишту за аутомат „Томпсон“ калибра 11,43 мм. Омиљено оружје гангстера из доба Велике депресије преплавило је Совјетски Савез – Црвена армија је добила 138.000 ових аутомата.

Archive photo

„Харлији“ су стизали у Совјетски Савез без приколице, тако да су на њих накнадно монтиране приколице модела М-72. Поред тога, „гвоздени коњ“ је добио и митраљез Дегтјарјова или, мада ретко, противтенковско оружје ПТРС или ПТРД.

Мотоцикл је могао бити опремљен и минобацачем калибра 82 мм. Црвеноармејци су га брзо намештали у борбени положај, отварали паљбу, а затим га паковали у приколицу и брзо се склањали од узвратне непријатељске ватре.

Одличан у борби

„Харли Дејвидсон“ је коришћен у војном извиђању, комуникацијама и штабовима. Поред тога, брзи и добро наоружани мотоцикли су интензивно примењивани у борбама.

Archive photo

Мобилне мотоциклистичке јединице су вршиле борбено извиђање, заузимале мостове и речне прелазе, и продирале дубоко у непријатељску позадину, успешно дејствујући одвојено од главнине снага и удаљени од њих по неколико стотина километара. У зависности од борбеног задатка те јединице су појачаване тешком оклопном техником и самоходним артиљеријским оруђима.

„Ако би непријатељ негде изненада пробио одбрану наш пук је упућиван на ту страну као појачање. Или ако би наше јединице после дуготрајних борби пробиле немачку одбрану, а није било довољно снага да их гоне, опет су слали нас“, написао је касније Серафим Васин, војник мотоциклистичког пука Шесте гардијске тенковске армије. 

Совјетски „Харлији“ су успешно стигли до Берлина, а у рату против Јапана одлично су се показали на бескрајним пространствима Манџурије. Америчким мотоциклима је у СССР-у и после рата нађена примена. Московска милиција их је, на пример, користила са великим задовољством.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!