Пред почетак упада немачких трупа у СССР ситуација са мотоциклима у Црвеној армији била је прилично јадна. Совјетске трупе нису имале много „гвоздених коња“, а принудна евакуација фабрика у Сибир знатно је отежала њихову производњу.
Тада су у помоћ Совјетском Савезу притекли западни савезници. У земљи су се појавили британски мотоцикли Velocette и Matchless, и амерички Indian и Harley-Davidson.
Ових последњих је било убедљиво највише – укупно 21.000. Ради поређења, током читавог рата направљено је 16.000 основних совјетских војних мотоцикала М-72 (на бази немачког BMW R71).
Тако је „Харли Дејвидсон“ постао најчешће коришћени мотоцикл у Црвеној армији. И уједно је био најомиљенији међу совјетским војницима.
Поуздан и моћан
Archive photo
СССР је добио модел Harley-Davidson WLA-42. Био је то поуздан и отпоран мотоцикл са високо квалитетним деловима, са великом носивошћу и комфором, и са моћним мотором који је могао да троши и бензин лошег квалитета. Није се баш добро осећао на неравном терену, али је на путу развијао брзину до 110 км/ч.
„Харли је добра и отпорна машина, са V-мотором, заштићеним рамом и са ланчаним преносом... Седиште је кожно са опругама, ублажава свако труцкање“, сећао се касније Арсениј Зонов који је служио у самоходној артиљерији.
WLA-42 је имао пртљажник за превоз радио-станице, кутију за муницију и специјалну кожну торбу на седишту за аутомат „Томпсон“ калибра 11,43 мм. Омиљено оружје гангстера из доба Велике депресије преплавило је Совјетски Савез – Црвена армија је добила 138.000 ових аутомата.
Archive photo
„Харлији“ су стизали у Совјетски Савез без приколице, тако да су на њих накнадно монтиране приколице модела М-72. Поред тога, „гвоздени коњ“ је добио и митраљез Дегтјарјова или, мада ретко, противтенковско оружје ПТРС или ПТРД.
Мотоцикл је могао бити опремљен и минобацачем калибра 82 мм. Црвеноармејци су га брзо намештали у борбени положај, отварали паљбу, а затим га паковали у приколицу и брзо се склањали од узвратне непријатељске ватре.
Одличан у борби
„Харли Дејвидсон“ је коришћен у војном извиђању, комуникацијама и штабовима. Поред тога, брзи и добро наоружани мотоцикли су интензивно примењивани у борбама.
Archive photo
Мобилне мотоциклистичке јединице су вршиле борбено извиђање, заузимале мостове и речне прелазе, и продирале дубоко у непријатељску позадину, успешно дејствујући одвојено од главнине снага и удаљени од њих по неколико стотина километара. У зависности од борбеног задатка те јединице су појачаване тешком оклопном техником и самоходним артиљеријским оруђима.
„Ако би непријатељ негде изненада пробио одбрану наш пук је упућиван на ту страну као појачање. Или ако би наше јединице после дуготрајних борби пробиле немачку одбрану, а није било довољно снага да их гоне, опет су слали нас“, написао је касније Серафим Васин, војник мотоциклистичког пука Шесте гардијске тенковске армије.
Совјетски „Харлији“ су успешно стигли до Берлина, а у рату против Јапана одлично су се показали на бескрајним пространствима Манџурије. Америчким мотоциклима је у СССР-у и после рата нађена примена. Московска милиција их је, на пример, користила са великим задовољством.