Како је 18-годишњакиња постала једна од највећих хероина СССР-а? 

У јуну 1941. године, када је Зоја Космодемјанска завршавала 9. разред, фашистичка Немачка је напала СССР. На јесен исте године немачка војска се приближавала Москви. Из града су евакуисани органи власти и индустријска предузећа. А Космодемјанска се крајем октобра 1941. године придружила одреду комсомољаца-добровољаца. 

„Срушити и спалити до тла“ 

Штаб Врховне комаде је 17. новембра издао наређење о уништењу насеља на територијама које су окупирали Немци. 

За реализацију оваквих задатака били су потребни нови кадрови. Њих су благовремено, још пре Стаљиновог наређења, почели да врбују међу младим добровољцима. Младе су примали у војну јединицу бр. 9903, једну од оних које су се држале у највећој тајности у саставу Црвене армије. Била је то Централна извиђачко-диверзантска школа при Централном комитету комсомола. 

Ту се нашла и Зоја Космодемјанска. Заједно са другим добровољцима она је учила како се обавља активно извиђање непријатељских снага, минирање путева, уништавање мостова, како се организују заседе на путевима, уништавају магацини и комуникациона инфраструктура, како се оснивају партизански одреди и много тога другог.  

Извиђачко-диверзaнтска група у којој се налазила Зоја пребачена је у Волокамск (100 километара западно од Москве). Њен први борбени задатак, извршен са успехом, било је минирање путева у непријатељској позадини. Касније је учествовала у ликвидацији немачког мотоциклисте, код кога су пронађени документи штаба и топографске карте. 

Судбоносни задатак у Петришчеву 

Убрзо је Космодемјанска упућена на задатак у десет подмосковских насеља. У ноћи између 27. и 28. новембра њена група је требало да у селу Петришчево уништи немачки пољски пункт за радио-техничко извиђање, смештен у коњушници, као и куће под контролом немачких војника. До села је стигло само троје диверзаната: командант групе Борис Крајнов, Зоја Космодемјанска и комсомољски организатор обавештајне школе Василиј Клубков. 

Током диверзантске операције Немци су ухватили Клубкова и Космодемјанску, која је флашама са запаљивом смесом успела да уништи две куће и аутомобил. Девојку су издали житељи окупираног села који су сарађивали са Немцима. И поред сурових мучења на саслушању није одала своје право име – рекла је да се зове Тања – и није открила податке о осталим диверзантима. 

29. новембра 1941. године је обешена. Њено тело са натписом „партизан“ остало је да виси преко месец дана. Сахрањена је тек 1. јануара 1942. године. А крајем јануара совјетска војска је ослободила Петришчево. 

Слављење подвига  

Совјетским грађанима је подвиг Космодемјанске пренео војни дописник Петар Лидов. Он је, наиме, писао о ослобођењу Подмосковља од Немаца и у једном селу чуо причу о девојци која је уочи погубљења изговорила храбре речи. 

Лидов је неколико пута посетио Петришчево, разговарао са локалним житељима, добио приступ тајним документима о диверзантским акцијама, али није успео да пронађе „Тању“. Девојчин идентитет је утврђен тек након ексхумације, фотографисања тела и објављивања ових снимака 1942. године. Тог дана у главним листовима тог времена – „Правди“ и „Комсомољској правди“ – објављени су текстови Петра Лидова „Тања“ и Сергеја Љубимова „Нећемо те заборавити, Тања“. 

У свом материјалу Лидов је навео последње девојчине речи: „Ви ћете ме сада обесити, али ја нисам сама. Нас има двеста милиона, не можете нас све обесити. Мене ће другови осветити. Војници! Док није касно, предајте се, ми ћемо ипак победити!“

16. фебруара 1942. године Президијум Врховног Совјета СССР-а посмртно је Космодемјанској доделио звање Хероја Совјетског Савеза. А 18. фебруара 1942. године Лидов је објавио нови чланак „Ко је била Тања“, у којем је јавно открио идентитет „Тање-Зоје“. 

„Заробили смо подофицира Карла Бајерлајна, који је присуствовао мучењу Зоје Космодемјанске по наређењу командира 332. пешадијског пука 197. немачке дивизије потпуковника Ридерера. У свом исказу немачки подофицир је, стиснувши зубе, написао: 'Мала хероина вашег народа је остала чврста. Није знала шта је издаја... Поплавела је од хладноће, ране су јој крвариле, али није ништа рекла'“, записао је Лидов. 

У знак сећања на Космодемјанску и њен подвиг широм Совјетског Савеза су подизани споменици и постављане меморијалне табле, њено име су добијале школе, библиотеке и дечји кампови, улице и насеља. У њену част су називани врхови планина, астероиди и бродови. Зоји су били посвећени филмови, поеме, опере и песме. 

Зоја Космодемјанска је постала симбол хероизма читавог совјетског народа. Али посебно партизана и диверзаната, који су одлазили у смрт како би спасли престоницу земље. Према речима ветерана војне јединице бр. 9903 Клавдије Сукачеве, од две хиљаде припадника јединице погинуло је њих 951, односно сваки други војник. Одлазећи на задатке, они нису носили никакве документе и у смрти су остајали непознати.