Какве везе са Лондоном има руска реч за железничку станицу?

У „Писмима руског путника“ Николаја Карамзина читамо његове записе о путовању у Лондон 1790. године: „...славни енглески Воксал, који узалуд покушавају да имитирају друге земље. То је предивно састајалиште за вечерњу забаву, достојно паметног и богатог народа! Оркестар свира углавном омиљене народне песме, певају глумци и гумице лондонских позоришта, а слушаоци им у знак задовољства често бацају новац. [...]  Одједном се подиже завеса и ми видимо натпис ватреним словима: Take care of your pockets! – Чувајте џепове! (јер лондонски лопови, којих доста има и у Воксалу, користе сваку прилику). Истовремено се отвара прозрачна слика која представља сеоску сцену.“

Vauxhall Pleasure Gardens, 1732.

Universal Images Group/Getty Images

Очигледно је да се ради о позоришном павиљону. Даље Карамзин описује да је после представе „обишао све галерије и погледао све слике“, а затим свратио у ротонду, чији су зидови изнутра покривени огледалима.

Николај Карамзин је био у посети Vauxhall Gardens, забавном парку у Кенингтону, на јужној обали Темзе. Он је постојао од 1770-их до 1859. године, а по угледу на њега сличи забавни вртови и паркови у Русији су почели да се називају „воксали“. 

Vauxhall Gardens у Лондону, око 1754.

Hulton Archive/Getty Images

Како су се „воксали“ појавили у Русији?

Мајкл Медокс, енглески инжењер, стигао је први пут у Русију 1766. године као наставник механике и физике за великог кнеза Павла Петровича. Након овог ангажмана Енглез је напустио Санкт Петербург, али се вратио десет година касније, овога пута у Москву, и то не као инжењер, него као богати позоришни импресарио.

Јасно да је некадашњи престолонаследников учитељ уживао велики углед. У Москви је Медокс организовао Петровски театар, претечу Бољшог театра. Такође је 1783. године отворио у Таганском кварту „воксал“. Извори о њему су штури. Био је то дрвени павиљон у врту са језером. У здању су се налазили „собни театар“ за лоше временске услове и собе за билијар. По лепом времену комедије и оперете изводиле су се на летњој позорници у самом парку, где су се такође налазили киосци и бифеи. Увече је парк био осветљен фењерима и приређивани су ватромети. Воксал је био отворен до два после поноћи, улаз је коштао једну рубљу – веома много за то доба, што је спречавало сиротињу да посећује представе. У то време је, наиме, сеоска четворочлана породица од 20 рубаља могла да живи месец дана, па и дуже.  

Башта Ермитаж у Москви

Н.Н. Каразин / Јавно власништво

Познаваоци историје Москве претпостављају да је пут до московског „воксала“ ноћу био осветљен бакљама како се кочијаши не би изгубили сишавши са главног пута. Зато су сокаци на том месту, који су се до 1919. називали Велики и Мали Вокзални, данас познати као Велики и Мали Факељни („факел“ је на руском бакља).

Који „воксал“ је био прва железничка станица?

Павловски воксал

Јавно власништво

Наравно, и у Санкт Петербургу је било „воксала“: у Наришкинској и Летњој башти, на острвима, поред села Озерки... Али најпознатији је био вокзал у Павловску. Отворен је 1838. године заједно са првом железничком пругом у Русији по имену Царскосељска и налазио се на њеној последњој станици. Забавни павиљон је подигнут као „реклама“ за железницу: како би грађани желели да дођу на Павловски воксал и ради тога купили карту за воз.

Павловски воксал

Јавно власништво

Инжењер Франц фон Герстнер, градитељ Царскосељске железничке пруге, записао је: „На крају пруге биће подигнут нови Тиволи, предиван воксал: он ће лети и зими служити као место окупљања за становнике престонице; игре и плес, окрепљење на свежем ваздуху и у раскошној трпезарији привући ће тамо све и сваког.“

Павловски воксал

Јавно власништво

Воксал је саграђен 1838. по пројекту Андреја Штакеншнејдера и био је прва стална концертна дворана у земљи у којој су наступали симфонијски оркестри. Срушен је током Другог светског рата, али управо после Павловског вокзала сви павиљони железничких станица у Русији почели су да се називају „вокзали“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!