Како су јеврејски партизани у Совјетској Белорусији утеривали нацистима страх у кости

„Нисмо се плашили Немаца. Били смо на својој земљи. Браћа и ја смо одрасли на селу, а људи са села не воле много да филозофирају. Тако смо и ми имали само једно питање: Зашто дозволити да неко дође и одузме нам оно што смо стекли?“, испричао је једном приликом Арон Бељски из партизанског одреда браће Бељски. Њихов одред је дејствовао на територији Совјетске Белорусије коју су окупирали Немци.

Занимљиво је да су ову оружану формацију практично у потпуности чинили Јевреји. Они нису желели да буду погубљени или да умру у мукама негде у јеврејском гету, него су узели оружје у руке и пружили нацистима жесток отпор.

У СССР-у се против Немаца борило на десетине јеврејских партизанских одреда. Међу њима је одред браће Бељски био најефикаснији и имао је највише бораца.

На корак од смрти

Браћа Бељски

Public domain

Само две недеље после почетка рата непријатељ је окупирао Станкевиче, родно село Бељских у западној Белорусији. Његови становници су убрзо схватили шта је то холокауст.

Од руку нациста већ у лето је страдало неколико чланова породице Бељских, а почетком децембра постало је јасно да Немци планирају да у потпуности истребе локално јеврејско становништво. После погибије родитеља и сестре браћа Тувја, Асаел и Зус су повели преосталу родбину у шуму.

У партизанском одреду, 1943. Белорусија, Велики отаџбински рат 1941-1945.

Михаил Трахман/Sputnik

Убрзо им се придружио и њихов млађи брат Арон који се чудом спасао. А Зусовој младој жени и новорођеној девојчици није било спаса.

Двадесетак преживелих се настанило близу родног села и у почетку су само размишљали како да не умру од хладноће и од глади. А кад су се снашли почели су да спасавају друге Јевреје. Пробијали су се у гета оближњих градова и наговарали људе да беже и да им се придруже.

„Ја ништа не могу да вам гарантујем“, говорио је Тувја преживелима. „Покушавамо да преживимо, али сваког тренутка можемо погинути. Трудићемо се да сачувамо што више људских живота. Прихватићемо све и никога нећемо одбити, ни старце, ни децу, ни жене. Пред нама су многе опасности, али ако нам је суђено да умремо, барем ћемо умрети као људи“.

Међу онима који су нашли уточиште код Бељских били су Раја и Зејдел Кушнер, баба и деда бизнисмена Џареда Кори Кушнера (зет и саветник Доналда Трампа).

„Шумски Јерусалим“

У породичном одреду Бељских. Налибојска шума, мај 1944.

Yad Vashem

Бељски нису планирали да се све време само крију у шуми. Организовали су партизански одред на чије чело је стао старији брат Тувја, а остала браћа су постали млађи командири. Арон, који је још био малолетан, био је курир и одржавао је везу са другим партизанским одредима. Већ у пролеће 1942. године њихов одред је бројао 80 људи.

Партизани су набавили оружје и почели редовно да узнемиравају немачке гарнизоне по селима и засеоцима, да секу непријатељске комуникације и немилосрдно уништавају колаборационисте. Нацисти су као одговор организовали против њих казнене акције и приморавали их да се повлаче све даље и даље у шуму.

Партизан Јакоб Абрамович (у центру) са јеврејским партизанима из одреда Бељских.

Yad Vashem

На крају су се јеврејски борци населили дубоко у Налибојској шуми, највећој шумској области Белорусије. Овде је одред чак основао свој „град“, и до лета 1943. већ је имао осам стотина људи (укључујући и оне који нису учествовали у борбама).

У такозваном „Шумском Јерусалиму“ поред земуница у којима су живели људи налазио се још и штаб, а такође ковачница, затвор, складишта намирница и оружја, млин, пекара, фабрика за производњу сапуна, школа, две амбуланте (за рањенике и за тифусне болеснике), радионице за поправку оружја и за шивење одеће. Имали су чак и своју синагогу и рабина.

Лечење јеврејских партизана у пољској болници.

Меморијални музеј холокауста САД

„Шумски Јерусалим“ је био скривен у густим шикарама, тако да га је било готово немогуће видети из авиона. Чак и кад би га открио, да би стигао до њега непријатељ је морао да савлада бројне мочваре, а зими да гази кроз снег дубок два метра.

„Ми се нисмо плашили шуме, како што су се плашили Немци. Шума је за нас представљала слободу и спасење!“, говорио је Арон. 

Освета

Током рата су партизани Бељског уништили око 250 непријатељских војника, дигли су у ваздух двадесет мостова и избацили из шина шест возова. Лично је Зус ликвидирао 47 немачких војника, официра и колаборациониста. Немци су за његову главу расписали високу награду од 100.000 рајхсмарака.

Групни портрет некадашњих партизана из одреда Бељских, Фернвалд.

Меморијални музеј холокауста САД

Од фебруара 1943. године борци Бељског су званично постали део одреда „Октобарски“ и партизанске бригаде „Лењин“. Формално су били подређени централном штабу партизанског покрета у Барановичима, али су у пракси задржали већу слободу деловања.

С времена на време Зусови партизани су деловали у сарадњи са другим совјетским партизанским одредима. Једна од таквих заједничких операција била је заседа у селу Васиљевичи.

Јеврејски борци су ушли у Васиљевиче претварајући се да су пијани. Пили су демонстративно из флаша у којима је била обична вода и правили буку, привлачећи пажњу житеља, док је за то време неколико стотина партизана нечујно опкољавало село.

Неко од мештана је дојавио Немцима, који су били у суседном селу, да су дошли пијани Јевреји, што је и био план команде два партизанска одреда. Убрзо је у Васиљевиче стигло неколико аутомобила са немачким војницима и сарадницима, и сви су одмах ликвидирани унакрсном ватром.

Заборављени хероји

После ослобођења западне Белорусије у лето 1944. године партизански одред Бељских, који је бројао око хиљаду људи, коначно је напустио своје склониште и изашао из шуме. Већина партизана се вратила мирном животу, а неки су мобилисани у Црвену армију. Међу мобилисанима је био Асаел. Он је погинуо у бици у Немачкој, непосредно пре победе.

Зус, Соња, Арон и Јаков Бељски у парку Рамат Ган.

Меморијални музеј холокауста САД

Убрзо по завршетку рата браћа су емигрирала у Израел, а одатле у САД. Тувја се запослио као возач камиона, а Зус и Арон су отворили приватну фирму.

Укупно су браћа Бељски спасли од смрти 1.230 Јевреја. И сами спасени и њихова деца увек су се сећали коме дугују свој живот. Стално су одржавали контакт са браћом и повремено су у њихову част организовали банкете и друге свечаности.

У СССР-у се није говорило о деловању јеврејских партизанских одреда током рата. Браћа Бељски нису добила никакве награде, а њихови подвизи су се прочули тек након распада земље.

Edward Zwick/Paramount Vantage, 2008

Свет је упознао Бељске 2008. године када је изашао биографски филм Едварда Цвика „Пркос“ („Вызов“), који прича о овом одреду. Тувју је играо Данијел Крејг, чувени агент 007.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!