Ко је био руски „Лажни Димитрије“?

Ко је био ПРАВИ Димитрије?

Све је почело у малом граду Угличу, који се данас често наводи као место где је почело „Смутно доба“.

После смрти Ивана Грозног крајем 16. века земљом је владао његов син Фјодор, који није имао потомство. Причало се да Фјодор није био способан да самостално влада, па је за многа политичка питања био задужен његов саветник Борис Годунов.

„Царевић Димитрије“, М. Нестеров, 1899.

Руски музеј

Једини преостали наследник династије Рјуриковича био је млади царевић Димитрије, који је са својом мајком и њеном моћном породицом протеран у Углич. Тамо царевић изненада умире 1591. године, и то на мистериозан начин – од убода у врат. Имао је само осам година. Околности његове смрти нису разјашњене. По званичној верзији, коју су потврдили сведоци овог догађаја, царевић је добио напад епилепсије док је играо „свајку“, популарну народну игру у којој се баца на земљу нож или оштри клин, и том приликом је задобио смртоносну повреду.

Међутим, у народу се одмах проширила друга верзија – да је Борис Годунов организовао убиство царевића Димитрија како би приграбио сву власт у земљи.

У право време на правом месту

„У Смутно доба“, Сергеј Василљевич Иванов (1864–1910).

Public domain

Вероватно „Лажни Димитрије“ не би имао толико успеха да политичке околности у Русији у то време нису биле тако компликоване. Елита тога доба. тј. бољари из племићких породица, међусобно се надметала за власт откако је цар Фјодор дошао на престо. Њихови сукоби су постали још јачи након Фјодорове смрти 1598. Исте године је Земски сабор (скупштина племства и феудалаца) изабрао за новог цара Бориса Годунова, јер су га многи подржавали.

Годуновљева владавина је донела успех у спољној политици, али се земља суочила са дубоком економском и друштвеном кризом. Уследила је велика глад 1601-1603. коју је побожни руски народ доживљавао као казну Божију за грехе новог (и како се сматрало, нелегитимног) цара, јер он није био помазаник Божији као сви остали цареви, већ је био изабран од стране „обичних смртника“.

Дакле, у том турбулентном времену појавио се царевић, легитимни наследник престола који је на чудесан начин остао жив и сада жели да спасе земљу... Било је то управо оно што су сви прижељкивали. Гласине да је царевић Димитрије заправо жив, али сакривен од оних који су желели да га убију, појавиле су се чак и пре него што се појавио „лажни Димитрије“.

Ко је стајао иза „Лажног Димитрија“?

Лажни Димитрије I у филму „Борис Годунов“ из 1986. године. У улози Лажног Димитрија је глумац Александар Соловјо.в

Сергеј Бондарчук/„Мосфильм“, 1986.

Историчари од тада већ неколико векова износе разне теорије о идентитету човека који се представио као царевић Димитрије. Једни су веровали да је то заиста био Димитрије, а други су мислили да је ванбрачно рођено дете пољског краља Стефана Баторија.

Међутим, једна од најпознатијих је верзија коју је Пушкин обрадио у драми „Борис Годунов“, по којој је „лажни Димитрије“ био монах по имену Григорије Отрепјев из Чудовог манастира у Москви. Он је био литванског порекла и пре него што је постао монах служио је код једног члана породице Романов (управо ће та породица касније постати владајућа династија Романових). И пошто је Борис Годунов прогонио Романове да му не би радили иза леђа и преотели власт, Отрепјев је одлучио да се сакрије у манастиру. А Чудов манастир је третиран као престижна обитељ, па су у њему Богу служили углавном људи племићког порекла.

Не осећајући да је заиста безбедан у Москви у близини Бориса Годунова, Отрепјев бежи у Кијев, а затим у Пољску (у то време део Пољско-литванске државне заједнице).

Како се појавио „лажни Димитрије“?

„Дмитриј Самозванац код Вишњевецког“, Николај Неврев.

Public domain

Пољски племић Адам Вишњевецки је 1603. године „сазнао“ да је његов нови војник заправо преживели царевић Димитрије. Не зна се да ли му је то рекао неко други или лично „лажни Димитрије“.

„Лажни Димитрије I заклиње се Сигизмунду III да ће увести католицизам у Русију“.

Саратовски музеј уметности „А. Н. Радишчев“

Вишњевецки је упознао младића са пољским краљем Сигмундом III Васом, који је касније „признао“ претензије „лажног Димитрија“ на руски престо и понудио своју помоћ, али под условом да у случају успеха Пољска добије на поклон западне руске земље.

„Улазак војске Лажног Димитрија I у Москву 20. јун 1605“, 1890-их.

Public domain

„Лажни Димитрије“ је обећао да ће се оженити Марином Мнишек, ћерком војног команданта (њихова љубав и њена улога у „смутном добу“ је такође популарна тема у руској култури). Уз подршку војске пољских плаћеника и козака „лажни Димитрије“ је ушао у Русију. Неколико градова му се предало без борбе, а из многих битака је изашао као победник.

Како је „лажни Димитрије“ преузео руски престо

Цар Борис Годунов је умро баш у време када се царска војска борила против трупа „лажног Димитрија“. Испоставило се да су многи људи већ подржавали Димитрија, а после Годуновљеве смрти су чак цареве присталице стале на страну Димитрија, убивши Годуновљевог наследника и његову породицу.

„Последњи тренуци живота Лажног Димитрија I“, Карл Богданович Вениг

Public domain

Тако је 1605. године „Лажни Димитрије“ ушао у Московски кремљ уз празничне одјеке црквених звона. Убрзо је крунисан за руског цара, а затим се оженио Марином Мнишек која је као царева супруга такође крунисана.

„Лажни Димитрије“ је владао Русијом мање од годину дана. Док су се гласине о његовом пореклу шириле Москвом, његова мајка, која га је раније подржала, најзад је признала да је он самозванац. Тада је бољар Василије Шујски организовао заверу у којој је „лажни Димитрије“ убијен.

„Убиство лажног Димитрија“, Константин Јегорович Маковски (1839–1915).

Public domain

Његово мртво тело је вожено по целој Москви уз подсмехе и ругање. Неки Московљани су били запрепашћени и плакали су јер су га били прихватили као цара и веровали у њега.

За новог руског цара је проглашен Василије Шујски.

Ко је био „лажни Димитрије II“

Смутно доба се није завршило убиством „лажног Димитрија“. Већ 1607. године се појавио нови самозванац. Он се представио као руски цар који је чудом преживео убиство у Москви. Његов прави идентитет је још више обавијен велом тајне. Могуће је да су иза њега стајали противници Шујског.

Подржавали су га и пољски краљ и Марина Мнишек, која га је „признала“ за свог мужа. „Лажни Димитрије“ је са својом војском заузимао град по град и на крају преузео контролу над огромним делом руске државе. Подигао је и огроман логор и дрвени замак близу Москве, у селу Тушино (зато се „лажни Димитрије II“ често назива „тушинским бунтовником“).

Међутим, сви његови покушаји да заузме Москву били су безуспешни. Убијен је 1610. године док је био у лову.

Било је и других „лажних Димитрија“

Било је још неколико самозванаца који су се представљали као „Димитрије“ и покушавали да се докопају власти, и организују побуне. „Лажни Димитрије III“ и „IV“ су ступили на политичку арену 1611-1612, али ниједан од њих није постигао озбиљан успех. Осим тога, било је самозванаца који су се представљали као неки други људи, нпр. као син цара Фјодора (који није постојао).

„Смутно доба“ се настављало и Русија је већ била на прагу Руско-пољског рата када је 1613. године на престо ступио нови цар – Михаил Романов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!