Зашто се Италија у Другом светском рату борила против СССР-а?

Италијани су морали да држе у приправности велике окупационе снаге на Балкану и у Француској.

Они су практично потпуно изгубили своје колоније у источној Африци, а у северној Африци су опстали само захваљујући немачким трупама генерала Ервина Ромела.

И поред тога, Бенито Мусолини је убедио Хитлера да пружи његовим војницима шансу да учествују у операцији „Барбароса“.

Према шифрованом телеграму совјетског обавештајца Анатолија Горског објављеном 2020. године, дуче се надао да ће након уништења СССР-а, „добити посебна права на успостављање италијанског протектората у југозападном делу Русије“.

Међутим, док су Финска и Румунија могле да рачунају на свој део од огромног совјетског колача, Мусолини од вође Трећег рајха никада није добио никаква конкретна обећања.

Италија је већ 22. јуна 1941. године објавила рат Совјетском Савезу, а у августу је послала експедициони корпус од око 60.000 војника. Следеће године на исту базу је распоређена 8. армија.

Испоставило се да су Италијани потпуно неспремни за рат. Имали су огромне проблеме са наоружањем, транспортом и снабдевањем.

Крајем 1942. и почетком 1943. године претрпели су стравичан пораз од Црвене армије на Дону. Убрзо након тога су измождене италијанске трупе хитно враћене у отаџбину.

На Источном фронту је убијено, заробљено или нестало 114.000 италијанских војника. Фијаско 8. армије шокирао је италијанско друштво и био један од главних узрока брзог пада фашистичког режима Бенита Мусолинија.