„Ма то је прави пакао! С неба на нас пада ватра и ужарени метал. Од те смртоносне кише нигде нема спаса...“ – тако је немачки митраљезац Ханс Киншерман описао канонаду гардијског вишецевног бацача ракета БМ-13, надалеко чувене „Каћуше“.
Овај реактивни систем плотунске ватре ефикасно је уништавао непријатељску живу силу и лако оклопљену технику на отвореном простору. Војници Вермахта су засипани густом кишом пројектила коју је било готово немогуће избећи.
Аркадиј Шајхет
У лето 1941. године на фронт је стигла прва засебна експериментална батерија ракетне артиљерије под командом капетана Ивана Фљорова, коју је чинило седам БМ-13 на шасији камиона ЗИС-6. Она је учествовала у биткама у источној Белорусији и код Смоленска.
„Каћуше“ су биле чуване као зеница ока. Према наредби Штаба Врховне команде бр. 002490 од 1. октобра 1941. оне су представљале „строго поверљиву технику Црвене армије“. „Ова оруђа и њихова муниција ни под којим условима не смеју да падну у руке непријатељу“, било је наведено у документу.
Archive photo
Батерија се нашла у обручу почетком октобра 1941. у близини села Богатир у Смоленској области. Војници су дуго пружали жесток отпор непријатељу, после чега су, по Фљоровљевом наређењу, минирали оруђа и кренули у пробој. Од сто седамдесет људи само је четрдесет шест успело да се пробије на слободну територију.
Тешко рањени командант остао је на бојном пољу и пре смрти је дигао у ваздух главно возило. Посмртно је награђен Орденом Отаџбинског рата 1963. године, а 1995. је одликован звањем Хероја Руске Федерације.
Красный (CC BY-SA 4.0)
У Музеју победе на Поклоној гори у Москви чува се необичан експонат – комад дебла у коме се заглавила уздужна греда из конструкције трупа једне „Каћуше“, уништене у том боју. Посетиоци га могу видети на изложби „Подвиг Армије“.