Потомство „Стаљинових оргуља“

БМ-21 „Град“. Извор: РИА „Новости“.

БМ-21 „Град“. Извор: РИА „Новости“.

Руска ракетна артиљерија је 2013. обележила свој 50-годишњи јубилеј: у наоружање Совјетске армије 28. марта 1963. уведен је вишецевни бацач ракета (РСЗО) БМ-21 „Град“. Највиши технолошки ниво овог система и његових наследника учинио је да Совјетски Савез, који је иначе диктирао моду у области ракетне артиљерије од тренутка када је направљена легендарна „Каћуша“, дугорочно уђе у ред неоспорних лидера. Ово место чува и данашња Русија.

Даље и прецизније

„Стаљинове оргуље“

Немци су прву совјетску батерију ракетних система прозвали „Стаљинове оргуље“ због тога што су редови страшних бацача са топовским цевима - као и страшни звук који су емитовале током паљбе - подсећали на оргуље. Овај назив се касније одомаћио у многим армијама широм света.

Главне врлине вишецевног бацача ракета су изненадност напада, висока густина уништења ватром на великим површинама, брзо испаљивање муниције, висока мобилност (време избегавања узвратног удара износи неколико минута), није гломазан, у складу је са критеријумом „једноставност руковања даје ефикасност“, способност да дејствује у било које време дана и ноћи у свим временским условима, као и релативно ниска цена.

У многим европским земљама постоји тенденција да се системи ракетне артиљерије дефинишу као оружје за масовно уништење. Још 1980. у ОУН је била усвојена Конвенција о конкретним видовима конвенционалног наоружања која је забрањивала или ограничавала примену одређеног наоружања за које се може сматрати да проузрокује прекомерне трауматске последице или да има дејство без обзира на циљ. У дати тип наоружања се безусловно може сврстати и вишецевни бацач ракета.

Полазећи од тога, у оружаним снагама Данске и Холандије, на пример, ови системи су недавно били укинути. Истовремено, вишецевни бацачи ракета уз све њихове набројане борбене карактеристике остају један од најтраженијих видова наоружања за већину армија у свету. Њихова потражња се још више повећала после грађанског рата у Либији, где су јединице регуларне армије и одреди присталица Моамера Гадафија, у великој мери захваљујући вишецевним бацачима ракета совјетске производње, успешно пружали отпор бројнијим одредима побуњеника који су имали подршку од стране борбене авијације НАТО-а. 

Од „Каћуше“ до „Смерча“

„Андрјуша“. Извор: ShinePhantom.

Од тренутка када је 16. јула 1941. батерија ракетних 132-милиметарских система БМ-13-16 („Каћуша“) под командом капетана Ивана Фљорова уништила железнички чвор код Орше заједно са немачким ешалонима с јединицама и техником, почиње епоха совјетске ракетне артиљерије. Отприлике годину дана после тога у борбу је ушла модификација гардијског ракетног бацача „Каћуша“ – 300-mm БМ-31-12 („Андрјуша“) са лансирним усмеривачима ћелијског типа.

„Каћуша“. Фотографија из слободних извора.

Када се завршио Други светски рат Совјетска армија је увела у наоружање читав низ система покретне ракетне артиљерије – 240-mm БМ-24, 140-mm БМ-14, 200-mm БМД-20 „Шторм-1“, вучну 140-mm РПУ-14. Ови потпуно стари али поуздани системи и данас се налазе у наоружању неких армија у свету. Али они се мало разликују од „Каћуше“ – мобилног ракетног система плотунске ватре. Њихова максимална даљина гађања не премашује десет километара (изузетак је БМД-20 – 18,7 km).

Преломни тренутак настао је 1963. с појавом 122-mm БМ-21 „Град“ са максималним дометом 20,4 километра, који је после модернизација био доведен до максималног домета 40 km. На бази БМ-21 направљен је читав низ домаћих вишецевних бацача ракета – „Прима“, „Град-В“ (лакша верзија, прилагођена за десантирање), „Град-ВД“, „Град-П“ (лаки једноцевни преносни), „Град-1“, бродски „Град-М“, обалски самоходни комплекс „Дамба“ (бацач бомби). Изузетне техничке карактеристике и огромни потенцијал за модернизацију постали су добар разлог за копирање и безбројне дораде у читавом свету.

„Град“. Извор: РИА „Новости“.

Совјетска армија је 1976. увела у наоружање моћнији 220-милиметарски систем плотунске ватре „Ураган“ са максималним дометом гађања 35 километара. Он има 16 лансирних цеви („Град“ има 40). Финални акорд совјетских времена односи се на 300-милиметарски вишецевни бацач ракета „Смерч“, који је задуго остао најдалекометнији систем ракетне артиљерије. Максимални домет гађања износи 90 километара, број лансирних цеви је од 4 до 12. Ракетни пројектил се у лету коригује гаснодинамичким управљачима, расејање је 0,21% од домета ватре. Плотун покрива површину од 672 хиљаде квадратних метара. Систем пуњења је у потпуности механизован. Користе се транспортно-лансирни контејнери (ТПК). Вишецевни бацач ракета „Смерч“ је уведен у наоружање 1987, мада је његово развијање почело још 1960-их.

Нови вишецевни бацач ракета „Торнадо-С“ који долази после „Смерча“ прошао је модернизацију у сегментима аутоматизовања навођења и нишањења, повећања домета гађања артиљеријским ракетним пројектилима до 120 километара, повећања прецизности ватре помоћу инерцијалног система навођења и система ГЛОНАСС. Време готовости скраћено је 2,5 пута у поређењу са основним системом.

Вишецевни бацач ракета „Смерч“. Извор: Виталиј В. Кузмин.

Модулни двокалибарски (транспортно-лансирни контејнер са 2х15 – 220-mm зрном или 2х6 – 300-милиметарским зрном) система „Ураган-1М“ је суштински нови вишецевни бацач ракета са дометом 80 километара. Начелник ракетних јединица и артиљерије КоВ 2009–2010, генерал-потпуковник Сергеј Богатинов је истакао да ће пакет пуњења „Урагана-1М“ омогућити примену читавог комплета постојећих артиљеријских ракетних пројектила вишецевних бацача ракета „Ураган“ и „Смерч“, као и пројектила на којима се тек ради. Спектар бојевих делова ракета је широк – кумулативни, тренутно-фугасни, противтенковски пројектили и противпешадијске мине. 

 

Ракетна Кина

У овом тренутку Кина поседује вишецевни бацач ракета који је најмоћнији на свету. То је 425-милиметарски WS-2D (шест лансирних цеви), у наоружање је уведен 2004. Развила га је компанија Sichuan Aerospace Industries. Туче на 200 километара. Домет ватре његове базне 302-милиметарске платформе WS-1 је до 180 километара. 300-милиметарски систем PHL-03 (12 лансирних цеви, домет – 130 km) израдила је корпорација Norinco и представља готово идентичну копију совјетског „Смерча“. Копирана је од „Смерча“ и ракетног система плотунске ватре А-100 са дометом до 50 километара. Основни вишецевни бацач ракета Народноослободилачке армије Кине и даље остаје 122-милиметарски Type 81 (копија совјетског „Града“). Тај систем и његове модификације (на гусеничној и точкашкој шасији) Кина активно развија на међународном тржишту наоружања.

Руски текст на порталу ВПК.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: