Устав Руске Федерације: осам питања и одговора

1. Ко је и како написао Устав?

На изради овог документа у Русији су од 1990. године радиле како различите иницијативне групе, тако и тимови формирани одлуком органа власти.

Текст Устава из 1993. године припремила је Уставна конференција, формирана указом председника Бориса Јељцина у мају 1993. године. Њу је чинило око 800 људи. То су били представници:

– федералних органа државне власти;

– органа државне власти у субјектима Руске Федерације;

– локалне самоуправе;

– политичких партија, синдиката, омладинских и других јавних организација, масовних покрета и верских конфесија;

– произвођача робе и предузетника.

Конференција је састављала документ на основу два нацрта. Први је припремила Уставна комисија која је на томе радила од 1990. до 1993. Поједини њени чланови су ушли у састав Уставне конференције. Други нацрт је представио председник државе. Функционер и политичар из Јељцинове екипе Сергеј Шахрај је истакао да су „председнички“ нацрт заправо припремили он и правник Сергеј Алексејев.

2. Ко је прихватио Устав?

У гласању је учествовало 58,2 милиона људи (54,8% бирача евидентираних у гласачким списковима). За усвајање Устава је гласало 32,9 милиона гласача (58,4%). Тада је у земљи било укупно 148,6 милиона становника.

На гласачком листићу је било само једно питање: „Прихватате ли Ви Устав Руске Федерације?“ и два поља: „Да“ и „Не“. Гласач је прецртавао одговор са којим се не слаже.

3. Под којим условима је Устав прихваћен?

Према председничком указу Бориса Јељцина, сматрало се да је Устав РФ прихваћен ако га подржи преко 50% бирача који изађу на гласање, под условом да у Свенародном гласању учествује најмање 50% регистровачних бирача.

На гласању је прикупљен неопходан број гласова подршке новом основном закону, тако да је Устав званично ступио на снагу 25. децембра 1993. године.

4. Када су грађани први пут могли да се упознају са текстом новог Устава?

Јељцин је Нацрт Устава потписао 8. новембра 1993. године у 15:15 и предао га Централној изборној комисији.

Текст је 10. новембра 1993. године објављен у листу „Российская газета“, званичном гласилу руске владе. Народ је имао месец дана да га проучи.

5. Који закон је био главни до прихватања Устава 1993. године?

До 25. децембра 1993. године у Руској Федерацији је био на снази Устав РСФСР (Руске Совјестке Федеративне Социјалистичке Републике), усвојен 12. априла 1978. године. У овај закон су интензивно уношени амандмани откако је Русија 12. јуна 1990. године прогласила државни суверенитет. Од новембра 1991. до децембра 1992. године унето је преко 400 амандмана.

У периоду 1990-1993, према Уставу који је тада важио, највиши орган власти у Русији био је Конгрес народних посланика. Врховни Совјет Руске Федерације се састојао од горњег и доњег дома, тј. од Совјета Републике и Совјета Националности, и он је био законодавни, извршни и контролни орган. Председник Борис Јељцин је тежио да спроводи сопствену независну политику, али за то је било потребно да овлашћења Председника буду прописана Уставом.

Конфронтација која ће у историју ући као уставна криза достигла је кулминацију у јесен 1993. године.

Јељцин је, наиме, 21. септембра 1993. године потписао указ бр. 1400 „О правном регулисању у периоду постепене уставне реформе“. Тим указом су Конгресу народних посланика и Врховном Совјету Руске Федерације одузете законодавна, извршна и контролна функција, а народним посланицима су одузета овлашћења. У октобру 1993. године бивши органи законодавне власти су растерани помоћу оружја и оклопне технике.

Органи законодавне власти у Русији постали су Државна Дума и Савет Федерације. Избори посланика оба дома Федералне скупштине одржани су 11. и 12. децембра 1993. године, истовремено са организацијом Дана свенародног гласања о Уставу.

6. Од када се празнује Дан Устава?

Дан усвајања Устава проглашен је за државни празник 19. септембра 1994. године.

У наредних дванаест година 12. децембар је био нерадан дан, да би 2005. проглашен за радни дан, али са статусом датума који се обележава.

7. Колико је Устава било у Русији?

Први совјетски Устав донео је Пети Сверуски конгрес Совјета 10. јула 1918. године.

Затим су 30. децембра 1922. представници Руске Совјетске републике, Украјинске и Белоруске совјетске социјалистичке републике, као и Закавкаске федерације, потписали Декларацију о формирању СССР-а. Устав нове државе донет је 31. јануара 1924. године.

После тога су у Русији постојала два „нивоа“ устава: један је био ниво Совјетског Савеза, а други Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) у склопу СССР-а.

У СССР-у су била три устава: други „Стаљинов“ је усвојен 1936, а трећи „Брежњевљев“ 1977. године.

У РСФСР је било четири устава. Донети су 1918, 1925, 1937. и 1978. године.

8. Колико Устава има Русија данас?

Руске републике имају сопствене уставе. Према томе, поред устава РФ, који има врховну правну силу и доминантан значај на целој територији, у Русији је на снази још преко двадесет републичких устава. Али сви они су усклађени са федералним уставом.

Остали субјекти Руске Федерације, тј. крајеви, области, градови од федералног значаја, аутономне области и окрузи, уместо устава имају статуте.