Неке заробљене совјетске генерале Немци су покушали да привуку на своју страну подмићивањем или мучењем. Али само ретки појединци су пристали на сарадњу са непријатељем, док је већина остала верна својој заклетви.
1. Дмитриј Карбишев
Архивска фотографија
Генерал-лајтнант инжињерије Дмитриј Карбишев је био један од најцењенијих стручњака Црвене армије. Био је изузетан експерт на пољу фортификације, а његови бројни научни радови коришћени су у војним школама приликом обуке командног састава.
Карбишев је заробљен у августу 1941. године на територији Белорусије. Немци су генералу понудили да га ослободе из логора, дају му посебан стан, могућност научноистраживачког рада у интересима Трећег рајха са неограниченим приступом архивама и библиотекама, као и неколико личних помоћника.
Совјетски војни командант је категорички одбио ову понуду. Чак и када су нацисти са подмићивања прешли на претње и погоршали услове његовог заточеништва, није попустио.
„Испоставило се да је овај изузетни совјетски фортификатор, официр старе руске армије, човек од преко шездесет година, фанатично посвећен идеји оданости војничкој дужности и патриотизму...“ – стајало је у немачком извештају из 1943. године. „Карбишев се може сматрати безнадежним случајем када се ради о могућности његовог коришћења као стручњака за инжињерију.“
Стари генерал је упућен на логорски рад и пребациван из једног логора у други. 18. фебруара 1945. године преминуо је у логору Маутхаузен након што су га на хладноћи полили хладном воду.
2. Петар Новиков
Архивска фотографија
Командант 109. стрељачке дивизије генерал-мајор Петар Новиков је руководио одбраном Севастопоља пре него што су град освојили Немци. У руке непријатеља доспео је 9. јула 1942. године приликом неуспешног покушаја евакуације.
У заробљеништву се са совјетским генералом сретао генерал-фелдмаршал Ерих фон Манштајн, који је унапређен управо за заслуге освајања Севастопоља. Он је хвалио јунаштво и храброст совјетских војника и предложио Новикову да пређе на страну нациста. „Ја сам војник и остаћу веран заклетви до краја, а на похвали се захваљујем“, одговорио је овај.
Касније је генерал одбио понуду да се прикључи колаборационистичкој Руској ослободилачкој армији Андреја Власова. Након тога однос према њему је знатно погоршан.
Петар Новиков је погинуо у концентрационом логору Флосенбирг у августу 1944. године. Према једној верзији, чувари логора су га претукли до смрти.
3. Михаил Потапов
Архивска фотографија
Командант 5. армије генерал-мајор Михаил Потапов је доспео у немачко заробљеништво у септембру 1941. године. Ту је провео читав рат док га у априлу 1945. године није ослободила америчка војска.
Потапов је одмах одбио сваку сарадњу са Немцима. Притом им је храбро рекао да чак и ако стигну до Урала, неће победити.
По повратку у СССР Потапов је прошао све неопходне провере, враћен му је чин и понуђена служба у Оружаним снагама. Само је имао проблема са обновом чланства у Комунистичкој партији. У помоћ му је прискочио Георгиј Жуков, са којим се заједно борио против Јапанаца на Халхин Голу 1939. године.
„Што се тиче његових командних квалитета, друг Потапов је био најбољи командант армије, а јединице којима је командовао увек су биле водеће. У пограничној бици 5. армија се борили са изванредном одлучношћу и храброшћу... Друг Потапов је изузетно командовао армијом. Додаћу и то да је био човек широке душе кога су волели сви потчињени због његове добронамерности и разумевања“, наводило се у маршаловој препоруци.