Да ли знате да у састав Санкт Петербурга улази још девет градова? 🤯 Којих?

Санкт Петербург се непрестано ширио. Током три века постојања његова површина увећала се са 12 на 1439 квадратних километара.

Од самог оснивања 1703. године Петербург је био губернијски (главни) град Санктпетербуршке губерније. Упоредо са Петербургом и губернија је мењала имена, па је тако 1914. године постала Петроградска, а 1924. године Лењинградска.

Лењинград је 1931. године издвојен из састава региона и постао град у републичкој надлежности. У оквиру својих граница полако је почео да укључује бивша предграђа.

У састав Петербурга данас улази 21 насеље и 9 градова.

1. Зеленогорск

Где се налази: 54 километара северозападно од центра Санкт Петербурга

Први пут помиње се још у шеснаестом веку, као шведско рибарско село Териоки. У састав Руске империје ушло је 1721. године после потписивања Ништадског мировног споразума између Русије и Шведске којим је завршен Северни рат. Већи део становништва Териоки чинили су Финци.

У периоду од 1918. до 1940. године Териоки припада Финској, а после Совјетско-финског рата (1939-1940) улази у састав Совјетског Савеза. У Другом светском рату поново је окупиран, да би 1944. године дефинитивно постао совјетски.

Статус града добио је 1946. године, а 1948. преименован је у Зеленогорск.

2. Сестрорецк

Где се налази: 39 километара северозападно од центра Санкт Петербурга

За датум оснивања Сестрорецка узима се 20. септембар 1714. године, дан када је на обали Финског залива у близини ушћа реке Сестре први пут боравио Петар Велики. Касније је цар овде подигао своју резиденцију, а 1724. године почела је са радом фабрика оружја у којој је 1891. године створена чувена пушка Мосин (у Србији познатија као Московка).

Сестрорецк је 16. јуна 1925. године добио статус града.

Обала Финског залива од Сестрорецка до Зеленогорска постала је популарна бањска зона још у 19. веку. Велики број санаторијума активан је и данас.

3. Кронштат

Где се налази: 50 километара северозападно од центра Санкт Петербурга

Тврђава Кроншлот у близини острва Котлин, основана по указу Петра Великог, освештана је 18. маја 1704. године, што се узима као датум оснивања Кронштата.

Мисија Кронштата била је одбрана Санкт Петербурга. Кронштат је све од оснивања до наших дана војно-поморска база Балтичке флоте.

4. Колпино

Где се налази: 40 километара југоисточно од центра Санкт Петербурга

У околини стругаре на реци Ижори никла је 1722. године радничка слобода (насеље) Колпино. Ускоро су ту почеле да се отварају челичане, топионице бакра, фабрике за производњу сидара и чекића. Како су се бавиле производњом за потребе Адмиралитета добиле су име Адмиралитетске ижорске фабрике.

Сва предузећа обједињена су 1803. године у фабрику за производњу машина. Фабрике су радиле читавих 300 година.

Статус града Колпино је добио 1912. године.

5. Красноје Село

Где се налази: 30 километара југозападно од центра Санкт Петербурга

Историја града рачуна се од 1716. године и оснивања фабрике папира која је са радом почела на основу указа Петра Великог и постојала све до 2003. године.

Средином 18. века у Красном Селу почели су да се одржавају војни маневри и смештена је гардијска јединица Петербуршког гарнизона.

Сто година касније Красно Село имало је статус летње војне престонице Руске империје у којој је никао велики војно-школски комплекс.

Статус града добија 1925. године.

6. Павловск

Где се налази. 37 километара јужно од центра Санкт Петербурга

Императорка Катарина Велика поклонила је свом сину, будућем императору Павлу 12. децембра 1777. године два села на обалама реке Славјанке, 25 километара јужно од савременог центра Санкт Петербурга. Тај простор назван је Павловско село.

Неколико недеља после ступања на престо, тачније 12. новембра 1796. године, Павле је променио име села у град Павловск.

Од 1918. до 1944. године звао се Слуцки, по револуционарки Вери Слуцкој.

7. Пушкин

Где се налази: 30 километара јужно од центра Санкт Петербурга

У 17. веку на месту на коме се налази Пушкин било је имање Saaris moisio. Руси су га звали Сарско имање.

После припајања Руској империји за време Северног рата Сарско имање почео је да се назива Сарско Село. Петар Велики је 5. јула 1710. године поклонио га својој будућој супрузи Катарини Алексejeвној. Када је почела дворска градња имање је овенчано престижном титулом Царско Село.

Статус града добија 1808. године. А 1918. године совјетске власти су у бившим дворцима сместиле дечије „колоније” (санаторијуме и логоре) и град преименовале у Дечје Село.

Царско село је 10. фебруара 1938. године променило име у Пушкин, поводом стогодишњице смрти чувеног песника.

8. Петерхоф

Где се налази: 40 километара југозападно од центра Санкт Петербурга

До 17. века на месту Петерхофа налазила су се финска села. Петар Велики је 1710. године овде основао своју летњу резиденцију са раскошним парком и фонтанама. У оквиру ње никло је насеље.

У Петерхофу је 1721. године отворена фабрика у којој се производио накит од драгог камења за царску породицу. Фабрика од 1947. године производи сатове.

Петерхоф је добио статус града 1762. године. До 1917. године био је летња императорска резиденција. За време немачке окупације у Другом светском рату доживео је тешка разарања.

Од 1944. до 2009. године звао се Петродворац.

9. Ломоносов

Где се налази: 52 километра југозападно од центра Санкт Петербурга

Петар Велики подарио је земљу на јужној обали Финског залива кнезу Александру Меншикову, а овај тамо саградио резиденцију Ораниенбаум. Источно од резиденције никло је село које је полако постајало велика дворска слобода.

У периоду од 1743. до 1761. године власник Ораниенбаума је био император Петар Трећи. Године 1780. Ораниенбаум је добио статус града. Пре револуције припадао је члановима императорске породице и војводама Мекленбург-Стрелицким који су се ородили са Романовима.

Ораниенбаум је 1948. године променио име у Ломоносов. Средином 18. века у оближњем селу Уст-Рудица научник Михаил Ломоносов створио је прву на свету фабрику за производњу стаклених перли, бисера и смалте за израду мозаика.