Шта су совјетске вође волеле да пију?

Владимир Лењин

Оснивач Совјетског Савеза није много марио за вино и жестока алкохолна пића, али је зато волео пиво. Када је за време своје прве емиграције (1900-1905) живео у Минхену, Иљич је редовно посећивао пивницу „Хофброј“, чији је лого „НВ“ заједно са Надеждом Крупском у шали преводио као „Народна воља“.

По сећањима Крупске, Лењин није пио пиво само у Минхену. „Догађало се да у Паризу седне са радницима, поручи малу криглу црног пива и цело вече разговара о најважнијим задацима“, говорила је она.

Постоје сведочења да је Лењин могао да пије и вотку. Фински комуниста Јурје Сирола ручао је са Лењином 1910. године у ресторану. „Када је стона флаша са вотком која је кружила дошла до нас упитао сам Лењина: „Да ли ћете да дозволите себи пре ручка једну чашицу?“. „Моја партија то не брани“, одговорио је вођа пролетаријата.

Јосиф Стаљин

Као прави Грузин, Стаљин је волео вино, „Хванчкару“ и „Киндзмараули“, а последњих година живота „Маджари“, младо домаће вино засићено угљен-диоксидом. Стаљин је ово пиће звао „дечјим соком“.

Међутим, када је „посао у питању“ Стаљин је вероватно могао да попије врло много. Маршал ваздухопловства Александар Голованов памтио је како је Стаљин пио коњак са Черчилом. „Видео сам у рукама британског премијера флашу јерменског коњака. Погледавши етикету он је напунио чашу Стаљину. Уследиле су здравице, једна за другом. Стаљин и Черчил су пили равноправно. На крају је „Черчил напустио просторију тако што су га придржавали испод руке“.

По Головановљевим речима, Стаљин му је после банкета рекао: „Не бој се, нећу пропити Русију. А Черчила ће сутра језа да ухвати кад му буду рекли шта је све избрбљао... Када је реч о великим државним пословима свако пиће треба да ти буде као вода, и увек ћеш бити на висини“, рекао је Стаљин „и тврдим лаганим кораком изашао из просторије“.

Никита Хрушчов

Пореклом из радничке породице, Никита Хрушчов преферирао је жестока пића, вотку и коњак. За време његове власти стручњаци московског „Метростроја“ послати су на Крим ради изградње подземних галерија и подрума винарије „Коктебел“. Хрушчов је желео да производња вина и коњака у СССР-у по квалитету не заостаје за европским пићима.

Остало је упамћено како је у децембру 1963. године Хрушчов позвао у своју резиденцију у подмосковском Завидову финског председника Урхоа Кеконена. Хрушчов је тражио да се за време вечере вотка „Столичнаја“ не служи из чашица, него из дугачких, уских чаша за шампањац. Хрушчова је после банкета обезбеђење извело напоље држећи га испод руке, док је Кеконен, у младости чувени спортиста, мирно себи насуо још једну пуну чашу вотке и попио је уз опаску „последња чашица“.

Леонид Брежњев

Легенда каже да је Леонид Иљич Брежњев волео изреку: „Живот је леп и чудесан, ако се грло прво покваси“ . Његово омиљено пиће била је „Зубровка“, вотка са ароматичном „бизоновом травом“.

Француска глумица Марина Влади, последња супруга музичара Владимира Висоцког, сећала се како јој је Брежњев „открио“ рецепт за пијење жестоких пића у три потеза. „Прво 50 грама, па 100, а затим 150“. Тешко је, међутим, поверовати да се Брежњев, физички јак мушкараца који је прошао Други светски рат, задовољавао са свега 300 грама. Кружиле су гласине да је Леонид Иљич пред крај живота пио прописане лекове са својом омиљеном „Зубровком“.

Михаил Горбачов

Последњи генерални секретар ЦК КПСС увео је 1985. године строге рестриктивне мере у погледу производње и продаје алкохолних пића (такозвани „суви закон“), међутим, ни сам није био трезвењак. Као човек рођен у Ставропољу познавао је културу дугих испијања вина.

Леонид Кравченко, директор Државног радија и телевизије СССР-а у периоду од 1985 до 1991. године говорио је како је „Михаил Сергејевич у почетку, уопште узевши, мало пио. А онда је почео да пије вино и коњак“. Горбачов је од коњака највише волео „Јубилејни“.