Алкохол им је био у крви: Љубитељи добре капљице на челу Русије

Петар Велики: Оргије и вотка у великим пехарима

Getty Images

„Сваки дан треба бити пијан и никада не отићи на спавање трезан“ – то је био главни услов за чланство у „Лакрдијашком, пијаном и лудом сабору“, који је основао цар Петар Први крајем 17. века. Чланови тог друштва били су највиши великодостојници и људи блиски Петру Првом. Они су организовали оргије које су понекад трајале и по неколико дана. Познато је да су сви чланови тог „сабора“, а међу њима и дворске даме, често пили док не падну у несвест.

Петар је у том друштву имао звање „протођакона“, али је заправо он њиме руководио. „Сабор“ је постојао до цареве смрти и служио је за исмевање јерархије Православне цркве и њених верских обреда. Због тога није чудно што су многи православни Руси сматрали да је Петар антихрист.

Петар је волео много да пије и волео је да други такође много пију. „Једном сам погрешио и царски слуга ми је одмах донео велики пехар вотке. [Петар је увео „казнене пехаре“, и та традиција још увек постоји]. Побегао сам на предњи део палубе и попео се на јарбол, али ме је његово величанство цар стигао држећи пехар у зубима. Мислио сам да ћу на јарболу бити безбедан, али он се попео и сео поред мене тако да сам морао попити и тај пехар, и после тога још четири“, сећао се један страни дипломата.

Има историчара који налазе објашњење за царево неправославно понашање. Наводно, уживање у томе није било једини разлог. „Дивље оргије ’сабора’ Петар је, наводно, организовао како би пребродио несигурност и страх, скинуо стрес и ослободио разорну неукроћену енергију. Царско безумље је био начин да се раскрсти са прошлошћу“, написао је историчар Игор Андрејев у свом чланку посвећеном чувеном реформатору који је жртвовао традицију ради што брже модернизације Русије.

Петар је ипак схватао штету коју наноси претерано уживање у алкохолу. Основао је и „Медаљу за пиће“. Она је била тешка 7 килограма, а људи који су је добили морали су је носити током целе недеље.

Александар III: Политичке интриге у виду гласина о пијанчењу

Getty Images

Легенда каже да је Александр III због зависности од алкохола променио изглед својих чизама. Причало се да је цар волео повремено да попије гутљај, али његова жена Марија Фјодоровна (данска кнегиња Дагмар) није могла да трпи чак ни мирис алкохола. Према другом мишљењу, она се бринула за здравље свога мужа. Због тога је император тајно пио да не би оптерећивао своју супругу. У ту сврху је наручио чизме са дугачким и широким сарама, где је наводно била скривена флашица са алкохолом.

Са друге стране, поједини експерти доводе у везу приче о наводном царевом пијанчењу са критиком његове политике коју су му упућивали опоненти. Када је 1881. године дошао на власт после атентата у коме су терористи убили његовог оца Александра II, он је обуставио политику реформи и окренуо се политици за коју су поједини сматрали да је ултраконзервативна. Александар III је решио доста унутрашњих проблема Русије и знатно ојачао армију и флоту. Због тога су његови политички опоненти сматрали да је „неопходно створити представу о томе како на престолу седи глупак и пијаница“ и самим тим подстаћи осећај да се треба избавити од таквог монарха.

Причама о цару пијаници противречи сведочење његовог личног лекара Николаја Вељаминова: „Да ли је пио вотку? Чини ми се да није, а и ако јесте, не би попио више од чашице. Када је за трпезом хтео да попије нешто, његов омиљени напитак је био руски квас са шампањцем, али и то је пио веома мало“.

Историчар Кирил Соловјов констатује да „нема поузданих извора који би потврдили цареву склоност ка пијанству“. Он уједно наводи да су савременици цара Александра, који су му били блиски, у својим мемоарима писали како он није много пио. У сваком случају, питање остаје отворено.

Борис Јељцин: пио код куће и у гостима

В. Чистјаков/Sputnik

Што се тиче првог председника Русије Бориса Јељцина, ту је све јасно. Његова слабост према алкохолу добро је позната и документована.

Шеф Јељцинове службе безбедности Александар Коржаков је посведочио да председник свакодневно пије. У својим мемоарима он је написао како је забранио да се вотка износи председнику, али је тада Јељцин послао једног помоћника по пиће, а овај се пожалио шефу обезбеђења: „Шта да радим? Борис Николајевич ми је дао 100 долара и тражи да му однесем флашу вотке?“ Тада је Коржаков разблажио вотку водом тако да не буде превише јака.

Коржаков пише да је Јељцин пио и поред председничких обавеза и чињенице да је морао путовати у иностранство. Како је бивши председник САД Бил Клинтон испричао Тејлору Бранчу, аутору дела „Клинтонове траке: Историјат рвања са председником“, агенти тајне службе су 1995. године видели како руски лидер стоји у доњем вешу поред Беле куће и покушава да „ухвати такси“ и оде да купи пицу. Јасно је да Јељцин тада није био трезан. Па ипак је, и поред зависности од алкохола, успео да победи све своје политичке опоненте, најпре у СССР-у, а затим у Русији, и да донесе Устав који још увек функционише и регулише политички живот Руске Федерације.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!