Наредне 1935. године Стаљин је одобрио генерални план реконструкције Москве, али су промене у престоници већ почеле. Проширују се путеви и немилосрдно руше све старе зграде које „сметају“.
Срушене су скоро све зидине Китај-Города, утврђења око Москве саграђеног још у 16. веку.
На фотографији – поплочавање московских улица после рушења зидина.
Годину дана раније у Москви је почео са радом тролејбуски саобраћај.
Па ипак, у то време престоница још увек није била велика метропола, а места која су данас скоро у самом центру града била су тада на периферији. Овако је изгледала живописна зелена површина Лужњики.
Московски метро ће прорадити наредне године, али ће се ова 1934. памтити по епохалном догађају – пробној вожњи првог воза.
Процес подземне градње надгледао је Лазар Каганович (у центру), Стаљинов саборац који је био одговоран за изградњу метроа. У почетку, све до 1955. године, метро у престоници је носио његово име.
У првој половини 1930-их отпочела је моћна индустријализација у СССР-у. „Стахановски покрет“ захватиће земљу тек годину дана касније, а засада је све уложено у промовисање трудбеничких подвига и високих достигнућа. На фотографији је копач из рудника у Донбасу.
Електрификација земље се одвија убрзаним темпом па су далеководи и њихови носачи постали нови детаљ пејзажа, који је инспирисао фотографе.
Данашња чувена фабрика аутомобила „Москвич“ је током 1930-их носила име Московска фабрика за склапање аутомобила „КИМ“ („Коммунистический интернационал молодёжи“, тј. „Комунистичка омладинска интернационала“) и састављала је аутомобиле ГАЗ од компоненти совјетске производње.
Овако помпезно је на Црвеном тргу у Москви прослављан 1. мај, Празник рада.
Почетком 1934. године је 17. конгрес Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) добио званични назив „Конгрес победника“. На њему су објављени успешни резултати првог петогодишњег плана индустријализације. Касније ће се за њега говорити да је то био „Конгрес стрељаних“, пошто је више од половине делегата у време Великог терора било репресирано. На фотографији је президијум конгреса.
ГУЛАГ је 1934. године већ постојао и његови затвореници су у рекордном року изградили Беломорско-Балтички канал, који је пуштен у рад 1933. Били су у току и други обимни грађевински пројекти. Још увек није било масовних репресија. На фотографији је казнено-поправни логор код Чељабинска.
У Лењинграду је 1. децембра 1934. године убијен Сергеј Киров, шеф градског огранка партије и Стаљинов саборац. Сматра се да је његова смрт била разлог за почетак Великог терора, тј. масовних репресија у СССР-у. На фотографији: Јосиф Стаљин и Андреј Жданов на сахрани Сергеја Кирова.
Важан догађај из 1934. године је и Први свесавезни конгрес совјетских писаца. Председавајући конгреса био је Максим Горки, познати руски пролетерски писац, права звезда и култна личност. Многи паркови, улице, па чак и градови (Нижњи Новгород је био преименован у Горки) носили су његово име још за пишчевог живота.
Михаил Шолохов је 1934. године такође био популаран. Већ су била објављена три тома „Тихог Дона“, његовог култног романа о Грађанском рату. Цела земља је са нестрпљењем чекала завршетак романа (он ће изаћи 1940. године). Прича се да је Стаљин лично прочитао и одобрио роман, иако се главни јунак до самог краја ипак није придружио бољшевицима.
Совјетски Савез је 1934. године по трећи пут дочекао свог почасног госта – енглеског писца Херберта Велса.
У совјетску Москву долазило је много странаца који су били симпатизери изградње социјализма и лично друга Стаљина. Глумци филмског студија „Мосфильм“ (Љубов Орлова у центру) са француским комунистичким писцем Анријем Барбусом.
СССР је током 1930-их интензивно истраживао и освајао Арктик. Још у лето 1933. године пароброд „Чељускин“ кренуо је у експедицију Северним морским путем, али је у Чукотском мору био заробљен међу сантама леда, и са целом посадом је плутао скоро пет месеци.
Брод је потонуо 13. фебруара 1934. године али су путници успели да се спасу. Два месеца су живели на санти леда док је трајала операција спасавања. Пилоти су извели 23 лета и пребацили на копно преко 100 путника.
У Москви су путници са брода „Чељускин“ већ на железничкој станици дочекани са цвећем, а на Црвеном тргу је био организован свечани дочек. Пилоти који су учествовали у операцији спасавања први пут у историји земље добили су звање Хероја Совјетског Савеза.
Многа совјетска деца су маштала да постану пилоти, и свуда су организоване секције за авио-моделарство.
Узгред, 1934. године Совјетски Савез још није био постао пуританска држава, па је обнажено тело било уобичајено (посебно, ако је лепо грађено). Према томе, није било необично што је ова комсомолка на плажи у провидном купаћем костиму.
Уосталом, жене су у Совјетском Савезу постајале све равноправнији чланови друштва, и преузеле су многе професије које су раније биле третиране као „мушке“. Појавиле су се жене новинари и фотографи, које су правиле репортаже о грађевинским и спортским догађајима. Чувени фотограф Александар Родченко назвао је овај снимак „Три репортерке: Красњавска, Јелизавета Игнатович, Јевгенија Лемберг“.
Посебна пажња била је посвећена физичком здрављу совјетског народа, јер је градитељ комунизма морао бити јак и издржљив. На фотографији је физичка обука у летњем кампу Црвене армије.
Чувена фотографија Александра Родченка „Скок у воду“ направљена је 1934. године на стадиону „Динамо“.
И деца су од малих ногу имала физичке активности. Лети су се оне састојале у вежбама, пливању и активим играма, а зими у скијању и клизању.
Погледајмо још неке фотографије из обичног живота у СССР-у. Ово су студенти МГУ на предавању.
А ово је дресура службених паса у Црвеној армији.
Током 1930-их је сповођена интензивна колективизација пољопривреде. Постала је популарна нова реч – „колхозник“. На фотографији – колхозници на косидби.
Многи фотографи су почели да фотографишу сцене из живота у колхозу. Ова фотографија се зове „Из колхоза кући“, и приказује повратак сељака у своје домове после завршених радова на колективним имањима.
Испијање чаја у сеоској кући. Чудно је, али и поред упорних борби против религије, иконе и даље висе на зидовима.
„Прва у селу“. Хармоникашица из Кабардино-Балкарије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
